Veliki politički blokovi desnog i levog centra izgubili su zajedničku većinu u Evropskom parlamentu, a na izborima za sastav ovog tela porasla je podrška liberalima, Zelenima i nacionalistima.
Najveći pojedinačni blok i dalje je Evropska narodna partija (EPP) i očekuje se da će ona formirati koaliciju naklonjenu Evropskoj uniji. Liberali i Zeleni ostvarili su dobar rezultat, a nacionalisti su zabeležili trijumfuju u Italiji i Francuskoj.
Prema poslednjim podacima o rezultatima izbora za Evropski parlament, raspored snaga je sledeći:
- Evropska narodna stranka (EPP) – 179 mesta
- Socijalisti i demokrate (S&D) – 150 mesta
- Evropska ujedinjena levica / Zelena nordijska levica (GUE) – 38 mesta
- Evropski zeleni / Evropski slobodni savez – 70 mesta
- Savez evropskih liberala i demokrata (ALDE) 107 mesta
- Evropa naroda i sloboda (ENF) – 58 mesta
- Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD) – 56 mesta
- Evropski konzervativci i reformisti (ECR) – 58 mesta
Na čelu Socijaldemokrata, među kojima su i britanski laburisti, nalazi se španski premijer Pedro Sančez; na čelu Evropske ujedinjene levice nalazi se grčki premijer Aleksis Cipras, a levicu između ostalog čini i Podemos; tu je i Mateo Salvini, lider nacionalista među kojima se nalazi Nacionalno okupljanje Marin le Pen i italijanska Liga, dok je na čelu EFFD Najdžel Faraž koji je zabeležio uspeh u Velikoj Britaniji sa svojom partijom Bregzit, dok su laburisti i konzevrvativci u ovoj ostvrskoj zemlji doživeli krah. Liberali, koje predvodi Gi Verhofstadt, su osvojili 150 mesta.
Najveći gubitnici su partije levog centra i desnog centra jer su na upravo završenim izborima izgubili većinu u parlamentu. EEP osvojila je 42 mesta manje u odnosu na pređašnji saziv, dok je S&D osvojila 41 mandat manje. Ukupno, ova dva bloka stranaka koji i dalje imaju većinu – osvojila su 329 mesta od 751 koliko će ih Evropski parlament imati od izlaska Velike Britanije iz EU.
Može se reći da su ubedljivi pobednici juče završenih izbora Zeleni i Liberali (ALDE). Ove dve stranke zabeležile su najveći skok kada je reč o broju mandata u odnosu na prethodni saziv – Zeleni imaju 20 više, dok ALDE ima čak 40 poslanika više. Ove dve stranke biće ključne u sastavljanju nove parlamentarne većine.
Iako desničari nisu osvojili onoliko poslaničkih mandata koliko im se predviđalo uoči glasanja, u nekoliko zemalja zabeležili su dobar rezultat.
Najveće iznenađenje je verovatno pobeda ekstremno desničarske partije Nacionalno okupljanje (nekadašnji Nacionalni front) koju predvodi Marin le Pen. Prema najnovijim rezultatima francuske izborne komisije, stranka Le Penove i stranka predsednika Emanuela Makrona imaće podjednak broj mesta, po 23 poslanička mesta s tim da će anti-imigracioni Nacionalni front dobiti još? jedno mesto kada Velika Britanija napusti EU. Za stranku Le Penove glasalo je 5,3 milona Francuza, a za Makronovu partiju 5,1 milion.
Desnica je pobedila i u Mađarskoj, Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
U Mađarskoj je, sa gotovo 100 odsto izbrojanih glasova Fidezs na čelu s premijerom Viktorom Orbanom dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. Demokratska koalicija dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva. Krajnje desni Jobbik i levičarsko-zelena koalicija Socijalista i Dijaloga dobili su po jedno mesto.
Evropska narodna partija, koja ostaje najveća grupacija u EP, suspendovala je članstvo Orbanovom Fidesu zbog zabrinutosti u vezi s demokratijom u Mađarskoj. Orban je rekao da ne želi da pripada političkoj grupi na čiju politiku ne moze da utiče.
U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je, prema izlaznim anketama, na prvom mestu, između 28,70 odsto glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo 6 odsto glasova. Demokratska partija je druga sa 22,50 odsto.
U Velikoj Britaniji partija Bregzit Najdžela Faraža odnela je pobedu, dok su laburisti i konzervativci pretrpeli velike gubitke. Od ukupno 64 poslanička mesta, Faražova partija osvojila je 28, Liberalne demokrate 15, Laburistička stranka 10, Zeleni sedam mesta, Torijevci tri i Partija Velsa jedno mesto.
Sa druge strane, ultradesničarska AFD u Nemačkoj nije zabeležila očekivani rezultat. Prema projekcijama, osvojila je 10,5 odsto glasova, što je manji napredak od očekivanog u odnosu na 2014. godinu.
U Španiji su pobedile socijaldemokrate, na čijem je čelu upravo panski premijer Pedro Sančez.
Državna izborna komisija Hrvatske objavila je jutros da su HDZ i SDP osvojili po četiri mandata u Evropskom parlamentu. Prema rezultatima, nakon obrađenih 99,97 odsto biračkih mesta, HDZ je osvojio 22,72 odsto glasova, a SDP 18,71 odsto glasova.
Treća po snazi je koalicija HRAST-a i Ruže Tomašić sa 8,52 odsto glasova, što je dovoljno za jedan mandat. Po jedan mandat osvojili su i Mislav Kolakušić, koji je sa 7,89 odsto glasova najveće iznenađenje izbora, te Živi zid i Amsterdamska. Jedan od najvećih gubitnika ovih izbora je MOST koji je tek sedma politička stranka u Hrvatskoj i neće imati predstavnika u Evropskom parlamentu.
Građani Hrvatske birali su 12 evroposlanika, s tim da ih 11 izabranih odmah ulazi u novi saziv Evropskog parlamenta, a onaj dvanaesti kada Velika Britanija – verovatno u jesen – izađe iz Evropske unije.
Slovenci izgleda nisu bili previše zainteresovani za glasanje, pa je u toj zemlji zabeležena druga najniža izlaznost na izborima – samo 28 odsto. Manje građana izašlo je na izbora samo u Slovačkoj – 23 odsto.
U Bugarskoj je EPP odneo 6 mesta, a socijaldemokrate 5 mesta.
Grčki premijer Aleksis Cipras je na izborima za EP završio razočaran, te je najavio da će uskoro biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Od 21 mesta, EPP na čijem je čelu nemačka kancelarka Angela Merkel dobio je 9 mesta. Prema rezultatima izbora, Ciprasova Siriza zaostaje devet procentnih poena iza opozicione Nove demokratije.
Inače, Evropljani su na ove izbore izašli u većem broju od očekivanog – ukupno 50,3 odsto birača izašlo je na glasanje. Tako visok broj birača na evropskim izborima nije zabeležen od 1994. godine kada je (u mnogo manjoj Evropskoj uniji) na izbore izašlo 56,67 odsto birača.
Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul. Nakon toga počinje proces izbora novih funkcionera na čelu EU institucija, uključujući imenovanje predsednika Evropskog saveta kao i članova Evropske komisije.
Tagovi
