Trideset godina od prvih višestranačkih izbora u Srbiji nakon decenija jednopartizma

(Beta) – Na današnji dan pre 30 godina održani su prvi višestranački parlamentarni izbori i predsednički izbori u Srbiji nakon decenija jednopartizma, na kojima je ubedljivu pobedu ostvarila Socijalistička partija Srbije (SPS) i njen tadašnji lider Slobodan Milošević.

Raspad Saveza komunista Jugoslavije u januaru 1990. godine rezultirao je uvođenjem višestranačkog sistema u republikama članicama SFRJ, a prvi su na birališta, već u aprilu, izašli Slovenci i Hrvati. Sedam meseci kasnije glasalo se i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a krug su zatvorile Srbija i Crna Gora, koje su prve višepartijske izbore raspisale za isti datum – 9. decembar 1990.

Raspisivanju izbora prethodilo je donošenje novog Ustava Srbije, uprkos protivljenju tek nastalih opozicionih partija, koje su se zalagale za to da ustav bude donet tek nakon konstituisanja višestranačkog parlamenta, po ugledu na većinu postkomunističkih država. Ipak, na julskom referendumu 1990. godine većina birača izjasnila se da prvo bude usvojen najviši zakonodavni akt, pa je Srbija tako postala jedina republika u SFRJ koja je ustav donela u jednopartijskom parlamentu, pre raspisivanja višestranačkih izbora.

Parlamentarni izbori bili su sprovedeni 9. i 23. decembra po većinskom sistemu sa 250 izbornih jedinica u kojima je biran po jedan narodni poslanik, a izbore je obeležila za današnje uslove velika izlaznost.

U biračke spiskove bilo je upisano nešto više od sedam miliona birača a na glasanju je učestvovalo oko pet miliona (5.030.440 birača), odnosno 71,49 odsto.

Uprkos relativnoj većini od oko 46 odsto glasova, Socijalistička partija Srbije je osvojila apsolutnu većinu mandata (77,6 odsto), zahvaljujući većinskom izbornom sistemu.

Tako su socijalisti imali 194 poslanika u parlamentu (77,6 odsto mandata), sa svega 46,1 odsto glasova, Demokratska stranka je osvojila 7,5 odsto glasova, Srpski pokret obnove (SPO) je osvojio 19 poslaničkih mesta, nacionalne manjine 14 a po jednog ili dva poslanika osvojilo je više danas nepostojećih partija ili grupa građana.

Izbore su bojkotovale stranke Albanaca sa Kosova i Metohije.

Na prvim izborima stranke su imale i svoje slogane sa kojima su nastupale u kampanji. Tako je SPS imao slogane „Sa nama nema neizvesnosti“ i „Srbija se saginjati neće“, demokrate su istakle slogane „Vreme je“ i „Prelomite pametno“, dok je SPO imao slogane „Snaga, pobeda, obnova“ i „Sutra počinje odmah“.

Paralelno sa izborima za prvi saziv višestranačke skupštine održani su i predsednički izbori na kojima je učestvovalo čak 32 kandidata.

Ubedljivo je pobedio Milošević, koji je dobio podršku 65,34 odsto učesnika izbora.

Na drugom mestu bio je lider SPO-a Vuk Drašković sa 16,4 odsto a zatim Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin i Vojislav Šešelj.

Među 32 kandidata na tim prvim predsedničkim izborima bila je samo jedna žena – Ljiljana Đuić, ispred grupe građana, koja je osvojila 0,07 odsto, odnosno 3,425 glasova.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK