Tri potencijalna scenarija o tome kako je ustvari nastao Omikron soj

0
EPA-EFE/ANDY RAIN

Još je premalo podataka o novoj mutaciji koronavirusa, ali već sada je jasno da je opasna i da će potisnuti delta varijantu. Naučnici uglavnom iznose tri teorije o nastanku soja omikron.

Istraživači širom sveta su u grozničavoj potrazi za odgovorima na pitanja koja svojstva ima nova omikron varijanta koronavirusa i odakle potiče.

Jezik naučnika ponekad je odviše akademski, ali oni ovde zapravo pokušavaju da odgonetnu kada kada će konačno da dođe kraj pandemiji i kako se možemo bolje zaštiti od novih mutacija.

Iako se još uvek raspolaže sa malo podataka, jasno je da je omikron opasan. Zbog pedesetak mutacija na spajk proteinu, preko kojeg patogen prodire u ljudske ćelije, postojeće vakcine teže mogu da prepoznaju omikron. To znači da su i vakcinisani više ugroženi.

Ova mutacija je zaraznija, pa bi više infekcija u kratkom vremenskom periodu moglo brzo da dovede do krcatih bolnica.

Takođe je moguće da mnogi oboleli razviju tešku kliničku sliku. U međuvremenu su prvi pacijenti zaraženi omikronom završili u bolnicama, a zabeleženi su i smrtni slučajevi.

Omikron će nastaviti da se brzo širi i za nekoliko meseci bi mogao da potisne delta varijantu, koja prevladava u mnogim delovima sveta.

Iznenadna pojava visoko zarazne varijante veoma je interesantna za nauku. Jer, ne radi se samo o daljem razvoju postojećih varijanti, već je očigledno da je nastala pre ili paralelno sa alfa, beta, gama i delta varijantama.

S obzirom da se omikron toliko razlikuje od drugih sojeva virusa, teško je odrediti najbliže srodnike virusa, rekla je za DW Ema Hodkroft, virusološkinja sa Univerziteta u Bernu.

Porodično stablo omikrona u bazi podataka Nextstrain, u koju istraživači iz celog sveta ubacuju rezultate sekvenciranja virusa, jasno pokazuje da je ovaj paralelni razvoj virusa mogao da počne već sredinom 2020. godine. O tome kako se razvio kruže tri naučne teorije.

Prva teorija: omikron je nastao u izolovanoj populaciji

Omikron je mogao da se razvije u jednoj izolovanoj populaciji, gde je već duže vreme cirkulisao. Tamo je više osoba bilo zaraženo i oporavilo se neprimećeno, i to nije zabeleženo testovima i sekvenciranjem virusa.

Ovu teoriju je u naučnom magazinu favorizovao Кristijan Dorsten, glavni virusolog berlinske klinike “Šarite”.

“Pretpostavljam da se omikron nije razvio u Južnoafričkoj Republici, gde se trenutno sprovode mnoga DNК sekvenciranja, već negde u južnoj Africi tokom zimskog talasa”, rekao je Dorsten. „Tamo već duže vreme ima mnogo infekcija, a za razvoj jednog takvog virusa potreban je enormni evolucioni pritisak.”

Endru Rambou sa Univerziteta u Edinburgu smatra da ova teorija nije dovoljno ubedljiva. On ne može da zamisli da je virus toliko vremena mogao da ostane skriven u jednoj grupi ljudi. “Nisam siguran da negde na svetu postoji mesto koje je toliko izolovano gde se ova varijanta virusa toliko dugo mogla prenositi, a da se ne pojavi na drugim mestima.”

Druga teorija: nastao u ljudima sa slabim imunitetom

Omikron je mogao da nastane u pacijentima inficiranim kovidom 19, verovatno kod nekog čija je imuna reakcija pogoršana zbog drugih oboljenja ili lekova koje koristi.

To bi mogli da budu pacijenti koji boluju od raka ili osobe zaražene HIV-om, jer kod ljudi sa oslabljenim imunitetom telo se duže bori protiv virusa. A virus onda ima više vremena da razvije mutacije kako bi izbegao imuni odgovor.

Zagovornik ove teorije Ričard Lesels sa Univerziteta “Кvazulu-Natal” ukazuje na mladu ženu u Južnoafričkoj Republici inficiranu HIV-om, koja je u sebi više od šest meseci nosila koronavirus. Кod nje i drugih pacijenata kod kojih su infekcije trajale nedeljama ili mesecima, primećene su razne mutacije virusa.

Međutim, prema Кristijanu Drostenu, celokupno iskustvo sa gripom i drugim virusima kod imunosupresivnih pacijenata jasno govori protiv ove teorije.

Кod ovih ljudi se doduše razvijaju varijante koje izmiču imunom sistemu, ali su praćene nizom drugih promena koje smanjuju njihovu sposobnost prenošenja sa čoveka na čoveka, smatra Drosten. A omikron je u poređenju sa drugim varijantama korone jasno zarazniji.

Treća teorija: omikron se razvio u životinjama i prešao na ljude

Virus je takođe mogao da se krije u životinjskom domaćinu i tamo dalje razvija i onda kao mutirana omikron varijanta (ponovo) pređe na čoveka.

Ovu teoriju zagovaraju na primer Кristijan Andersen, istraživač infektivnih bolesti u Scripps Research, ili evolucioni biolog Majk Vorobi sa Univerziteta “Arizona” u Taksonu.

Ova teorija je u međuvremenu potkrepljena brojnim dokazima da su određene životinje sklone zarazi koronavirusom.

Ovo je razlog i zašto najveći broj naučnika polazi od toga da je prvobitni tip korone, koji se pre dve godine prvi put pojavio u kineskom Vuhanu, bio životinjskog porekla.

Zato su 2020., prvenstveno u Danskoj, pobijeni milioni vizona (životinja iz porodica lasica), jer su istraživači kod njih ustanovili mutirane verzije korone.

Veterinari polaze od toga da je virus prešao sa ljudi na lasice. Oni strahuju da životinje i dalje mogu da mutiranim verzijama zaraze ljude.