“Treniraš kao june, tiraju te po polju…”: Rađina tajna jedne generacije

0
Fotografija: Tom Dubravec/CROPIX

Na 442 od Beograda, gde mu je nova adresa, Dinor Rađa je otvorio dnevnik svojih priča za Nedeljnik i prvi put tako otvoreno govorio za srpske medije.

Ko je kako uticao na razvoj vaše generacije? Bili su tu i Kari Pešić i Krešo Ćosić i Duda Ivković…

Pa svako na svoj način i u pravo vrijeme. Našu je generaciju okupio prvi Rusmir Halilović, a onda je došao Kari Pešić. Kakva je to tek tortura bila. Odlazimo u onaj čuveni lovački dom, gdje nigde nikog nema, ljudi dođu da nam donesu doručak, ručak i večeru i totalna izolacija. Ne smije ti na pamet past da se ludesaš i da samo promisliš o tome da negde bižiš. Sjediš, živiš, radiš, treniraš kao june, tiraju te po polju i onda dođu rezultati. Sa Karijem smo išli na Evropsko u Austriji, a onda je Krešo pokazao da je imao hrabrosti. On nas poziva, a imamo tad samo 20, u A reprezentaciju, na Evropsko, gdje osvajamo medalju. I u toj utakmici za medalju baš igramo, zbog raznih okolnosti, Divac, Toni, Saša i ja. Dica, bukvalno dica. I onda kažu Bormio?! Pa to je bio mačji kašalj, naši vrsnici, mogli smo ih pojesti za doručak. Poslije je došao Duda i svojim šmekerskim ponašanjem usmerio naš put dalje.

O Dudi, Željku, Boži, Kariju, Moki… O Divcu i Draženu… O jugoslovenskoj, srpskoj i hrvatskoj košarci… O NBA nekad i sad… O Beogradu i Splitu… O ratu, nacionalizmu, mržnji, podelama

Samo u novom Nedeljniku, na svim kioscima od četvrtka, 20. januara

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs