Glavne teme makroekonomska i fiskalna kretanja i trendovi, privredni rast i finansiranja malih i srednjih preduzeća
Kakva su makroekonomska i fiskalna kretanja i koji su očekivani trendovi u 2019. godini, kojim merama Srbija može pokrenuti provredni rast i koje su mogućnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća – bile su glavne teme tradicionalnog godišnjeg sastanka Srpske asocijacije menadžera i Fiskalnog saveta Srbije.
Na sastanku na kom su učestvovali Stanka Pejanović, predsednica SAM-a, Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković, članovi Fiskalnog saveta Srbije, i Marijana Vasilescu, CEO, Executive Board, Sberbank, govorilo se i o tome da privreda Srbije trenutno raste gotovo dva procentna poena ispod svog potencijala i šta je neophodno za višu stopu privrednog rasta i podsticanja privatnih i javnih investicija.
„ Tradicionalni skup Srpske asocijacije menadžera sa Fiskalnim savetom je ove godine započeo našim pitanjem u vezi sa komuniciranim stopama rasta koje se kreću od 3 do 7%. Najveći značaj smo dali aktuelnoj budžetskoj godini, kakva su očekivanja do kraja godine jer i mi u okviru svojih kompanija radimo rebudžetiranje ukoliko makroekonomski trendovi ne prate pretpostavljene koje smo koristili prilikom planiranja. Želeli smo da čujemo od predstavnika Fiskalnog saveta da li je realno očekivati budžetski suficit, koji je bio i u 2018, i da li je je realno da najavljeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade bude realizovano u toku godine. Članovi Asocijacije Menadžera koji upravljaju sa 12 milijardi evra prihoda i zapošljavaju 90.000 ljudi aktivno učestvuju u davanju predloga za što bržu izgradnju stabilnog, transparentnog I predvidivog poslovnog okruženja. Danas smo posebno istakli značaj poreskih podsticaja za mala i srednja preduzeća i reforme poreske uprave. Značajni su poreski podsticaji za preduzetničke fondove koji bi investirali u mala i srednja preduzeća i razvoj nebankarskih institucija kroz zakonska rešenja kako bi razvoj malih i srednjih preduzeća bio brži i u konačnici doprineo rastu investicija i promeni njene strukture u odnosu na dosadašnju. Važna tema kojom se intenzivno bavimo je i odlazak ljudi iz zemlje jer statistika govori da svake godine 60.000 ljudi ode iz zemlje. Tu se postavlja pitanje i održivosti penzionih fondova i biznisa kao takvog“, kaže Stanka Pejanović, predsednica SAMa.
Tema sastanka bila je i uspešno završena fiskalna konsolidacija – od fiskalnog deficita koji je u 2014. iznosio 2,2 milijarde evra došlo se do suficita u 2017. i 2018, a javni dug je smanjen sa preko 70% na ispod 60% BDP-a. Zaključeno je da nakon izbegavanja krize fiskalna politika u 2019. i narednim godinama mora da odgovori na dva velika i povezana izazova preostala nakon uspešnog završetka konsolidacije: strukturnu neuređenost javnih finansija i nizak privredni rast.
Prema Fiskalnom savetu, Srbija je ostvarila i fiskalni suficit u 2018. godini, oko 32 milijarde dinara (0,6% BDP-a), kao rezultat povećanja javnih prihoda u odnosu na plan i manjih javnih rashoda od budžetiranih.
„Srpska asocijacija menadžera i Fiskalni savet su još jednom razmenili mišljenja u dobroj atmosferi. Ukazali smo na dobre trendove u našoj privredi. Mi imamo makroekonomsku stabilnost, nizak deficit, ali nedovoljni privredni rast i upravo je sada vreme da se privredi omogući da bolje i uspešnije radi i planovi vlade ubuduće moraju mnogo više da uvaže potrebe pivrednika, njihove kritike i da olakšaju život privrednicima, od stvaranja ambijenta za veće investicije do olakšavanja poslovanja. Napravili smo i dobar uvod u priču o opstanku Srbije kao države, zašto imamo toliki odliv mozgova iz zemlje, a to je tema koja je blisko povezana sa ekonomijom i kojoj u budućnosti treba pokloniti više pažnje“, kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije.
Iz SAM-a su istakli nužnost daljeg unapređenja poslovnog ambijenta u cilju povećanja investicija i većeg privrednog rasta, kao i potrebu za daljim jačanjem privatnog sektora.
„Fiskalni savet ističe veoma bitnu činjenicu – da je nakon fiskalne konsolidacije potrebno da se posvetimo podsticajima privrednog rasta, unapređenju poslovnog ambijenta i razvoju finansijskog tržišta koji bi omogućio adekvatno finansiranje srpskim privrednicima, naročito sektoru malih i srednjih preduzeća, i otvorio prostor za nove investicije. MSP sektor obuhvata veći deo srpske privrede i on je u drugim zemljama u regionu i Evropi snažan nosilac rasta, dok se u Srbiji i dalje često bori za opstanak. Zato su današnje aktuelne teme omogućavanje adekvatnih podsticaja MSP sektoru kako bi lakše odgovorio na zahteve četvrte industrijske revolucije, jačanje institucija i smanjenje birokratskih procedura i nameta, kao i adekvatni i raznovrsni izvori finansiranja u svakoj fazi razvoja preduzeća“, izjavila je Dragana Stanojević, zamenik direktora, USAID projekat Saradnja za ekonomski razvoj.
Sastanak sa Fiskalnim savetom organizovan je u saradnji sa USAID Projektom Saradnja za ekonomski razvoj.
