Klimatske promene snažno utiču na ubrzano topljenje snega i leda na visokim planinama koje su svojevrsni vodotornjevi za oko polovinu tekućih voda na planeti koju koristi skoro milijarde ljudi.
Smanjivanje površina pod snegom i ledom na planinama već je evidentno u evropskim skijaškim centrima koji sve više pribegavaju upotrebi veštačkog snega ili se zatvaraju i preorjentišu na letnji turizam.
Prema procenama švajcarske vlade, u poslednjih desetak godina broj skijaša u švajcarskim Alpima opao je za oko 24 odsto. Do kraja veka, količine snega na skijalištima najverovatnije će pasti na manje od 50 odsto, a staze ispod 1.500 metara nadmorske visine bi mogle u potpunosti da ostanu bez snega, prenosi RTS.
Četiri najvažnija rezervoara vode na četiri kontinenta
U novoj studiji, predstavljenoj u časopisu Nature, autori su označili 78 najvažnijih planinskih oblasti koje imaju mogućnost da čuvaju zalihe velikih količina vode u obliku snega i leda. Na planinskim vencima tih zaliha ima više nego bilo gde na svetu, osim na Artiku i Antartiku. Na njima se nalazi preko 200.000 lednika, velikih naslaga snega i planinskih jezera i močvara. Kako se led i sneg tope, voda se postepeno oslobađa i puni vodotoke reka i jezera ključne za život oko 1,9 milijardi ljudi, što je oko 20 odsto današnjeg stanovništva na Zemlji.
Naučnici su posebno izdvojili četiri najveća planinska područja u Aziji, Evropi, Severnoj Americi i Južnoj Americi.
Najveći, najvažniji, ali i najugroženiji su azijski planinski sistemi koji vodom snabdevaju oblasti koje se nalaze oko planinskih venaca Himalaja, Karakoruma, Hidukuša i Ladaka. Od ovih rezervi vode zavisi više od dvesta miliona ljudi, uglavnom u Avganistanu, Kini, Indiji i Pakistanu.
U Evropi to su Alpi i uz njih vezani baseni Rone, Poa, Rajne i Crnomorskog sliva, kome pripadaju i Sava i Dunav. To područje nastanjuje oko 70 miliona ljudi.
U Severnoj Americi to su planine severnoameričkih Kordiljera koje vodom snabdevaju brojne reke od kojih zavisi oko 14 miliona ljudi.
U Južnoj Americi to su Andi i južnoamerički Kordiljeri i oko osam miliona ljudi koji zavise od ovih zaliha vode.
Afrika i Australija se ne pojavljuju na popisu jer u njima nema planinskih masiv koji bi bili veći rezervoari vode.
Planine se zagrevaju dva puta brže od ostatka sveta
Autori ističu da je problem u tome što se zbog globalnog otopljavanja vitalni planinski venci zagrevaju brže od ostatka sveta. Na primer, temperature na Himalajima su porasle u odnosu na predindustrijski period za oko dva stepena Celzijusa, dok se ostatak sveta u proseku u tom periodu zagrejao za samo jedan stepen.
Poseban problem predstavljaju reke koje prolaze kroz suve, pustinjske krajeve, a pored kojih živi više miliona ljudi. Primer su slivovi reka Amu-Darja i Sir-Darja koje nastaju iz planinskih lednika. Pošto teku kroz veoma sušne predele, sve više se njihovi vodotoci koriste za navodnjavanje pustinjskih krajeva u kojima brzo nestaju u peskovitom zemljištu. Konačan rezultat je drastično smanjenje nivoa vode u Aralskom jezeru u koje se obe reke ulivaju.
Sve manje zaliha, sve veća potražnja i sve više sukoba
Volter Imerzel, geograf i klimatolog sa Univerziteta u Utrehtu, vodeći autor ove studije, ističe da klimatske promene utiču na veličinu i oblik lednika u visokim planinama, kao i na količinu i vrstu padavina. U mnogim slučajevima, ukupna količina padavina mogla bi da se poveća, ali to verovatno neći biti ni izbliza dovoljno da se nadoknadi smanjenje kapaciteta prirodnih planinskih zaliha zbog topljenja lednika, posebno u sušnim razdobljima.
Istovremeno, potrebe za vodom sve više rastu, za piće, navodnjavanje i industrijsku proizvodnju. Zato će rasti i napetost i sukobi oko voda gotovo na svim svetskim vodotocima. Sve veći broj stanovnika, posebno u azijskim zemljama, dovešće do eksponencijalnog povećanja potražnje za vodom. Ta povećana potražnja, u kombinaciji sa političkim napetostima oko prava na vode u mnogim delovima sveta, učiniće vodotokove veoma ranjivim, upozorava Imerzel.
Geopolitičke napetosti oko resursa vode već danas postoje u više delova sveta, posebno između Pakistana i Indije. U februaru 2019. godine, posle terorističkih napada u Kašmiru u kojima je poginulo više od 40 indijskih policajaca, indijske vlasti su objavile da će izgraditi branu na reci Ravi i time smanjiti količinu vode koja teče ka Pakistanu.
Planinski masivi moraju biti na vrhu političkih planova
Profesor Imerzel napominje da njegov tim ovom studijom želi da poruči vlastima da planine moraju biti prepoznate kao svetsko bogatsvo, što znači da planinski masivi moraju biti na vrhu liste političkih planova i dogovora o zaustavljanju klimatskih promena.
„Mi smo samo naučnici i predstavili smo brojke. Poslednjih decenija postali smo mnogo bolji u istraživanjima, tako da možemo da pružimo adekvatnu naučnu pozadinu koja će pomoći, na primer, u pravljenju planova o upravljanju vodama. Naučnici mogu da pomognu u tim procesima“, poručuje profesor Volter Imerzel.
Tagovi
