Jedna od najpoznatijih televizijskih porodica – Šurdilovići slavi 40. rođendan. Baš toliko je prošlo otkako su se Šurda, Vesna, Firga i Soća uselili u domove Jugoslovena. U čemu je tajna „Vrućeg vetra“.

Mnogi se i danas sećaju Šurdine popularnosti u Budimpešti gde ga je dočekalo čak 100.000 ljudi. U Rimu je 1983.godine bio glumac godine. Vruć vetar je u Rumuniji i Poljskoj proglašen za jednu od najboljih serija. A „Vetar“ i Šurda, koji se i danas gledaju, slave 40. rođendan.

Iako je tvrdio da je više za Grčku, a manje za rabotu najpoznatniji Vlasotinčanin u Beogradu sreću je, ipak, okušao u zanatu. Pre tačno četiri decenije u lokalu u blizni današnje knez Mihailove, Šurda je otvorio berbernicu.

I tako je sve počelo, bar u seriji. Scenarista Siniša Pavić seća se da je Vruć vetar pisao dve i po godine. O tome koliko će živeti njegovi junaci, kaže, nije razmišljao.

„Ja nisam znao ni da li ću ja živeti narednih 40 godina, jer čovek ne misli toliko daleko, ali kad pišem, pišem s nadom da će živeti dugo. Napisao sam 6-7 tih serija i nijedna druga mi nije garantovala uspeh sledeće. Uvek ste na početku na televiziji“, rekao scenarista je Siniša Pavić, prenosi RTS.

Iako je 10 epizoda Vrućeg vetra snimljeno za osam meseci televizijski počeci ove serije, na Badnji dan 1980. godine bili su neizvesni.

„Tog dana je Titu amputirana noga, i to je saopšteno na vestima pre nego što je trebalo da počne emitovanje serije. Atmosfera tokom svih 10 emisija koliko je emitovano je bila vrlo sumorna, a pred emitovanje svake epizode odlučivalo se u nedelju ujutru na kolegijumu da li će da puste jednu humorističku seriju u takvoj atmosferi“, otkriva Siniša.

Humor i avanture Borivoja Šurdilovića brzo su osvojili publiku. Pavić kaže da je inspiraciju za lik Šurde pronašao u jednom vlasotinačkom berberinu i otkriva nam kako reditelj glavnu ulogu najpre nije namenio Samardžiću.

„Išli smo na Petrovaradin da se dogovorimo oko podele uloga glumcima, mislili smo da će to raditi Gutović, ali kada je prošlo leto onda je on zbog nekih svojih obaveza u Ateljeu odustao“, napominje Siniša.

I tako je ekipa na čelu sa Smokijem i tada najvećom zvezdom – Čkaljom kompletirana. Najmlađi član u njoj bila je glumica Vesna Čipčić. Seća se da je to bio prvi kasting na koji je otišla, a uloga Vesne u Vrućem vetru dala joj je vetar u leđa.

„Nisam mogla da pretpostavim da ova serija može da doživi takvu vrstu popularnosti i tako dug vek. To je meni nešto prosto bilo nezamislivo, imala sam utisak već tada da nešto kvalitetno radimo da nešto ozbiljno radimo na kraju krajeva tako smo ozbiljno i radili i pristupili celom tom projektu“, istakla je glumica Vesna Čipčić.

Nezamislivo je bilo i kompozitoru Vojkanu Borisavljeviću da će ga od sve filmske i televizijske muzike koju je napisao, po Vrućem vetru prepoznavati.

„Ja sam dobio strahovito dobru indikaciju od pisca Siniše Pavića i reditelja Aleksandra Đorđevića. Kad sam ih pitao: kakvu vi muziku želite za ovu seriju? Oni su rekli: želimo da se oseti topao vetar koji duva sa juga, meni je to bilo dovoljno. Pošto sam ja često pre toga boravio u Grčkoj i ja sam tu pesmu napisao za bukvalno nekoliko minuta i zaista nisam očekvao da će ona toliki uspeh da postigne i ne samo u seriji već i kada je počela da se peva van nje“, rekao je kompozitor Vojkan Borisaljević.

Vruć vetar se danas i peva i citira. U čemu je tajna ove serije?

„Ja mislim da je tajna u tome što prosto postoji nešto u tim pričama, ali ne u samim pričama koliko u samom načinu pisanja, obrade, igranja što daje tome jednu stalnu svežinu“, istakao je Siniša Pavić.

„Tema ta je večna, to su sve problemi koji i danas muče ovaj naš narod, tako da se jako lako svako od nas može prepoznati u toj priči od pre 40. godina“, istakla je Vesna Čipčić.

I baš zato priča o malom, nesnađenom i poslom nezadovoljnom čoveku, o nerešenom stambenom pitanju, o porodičnim nesuglasicama, provinciji i odlasku u inostranstvo… I danas je aktuelna. Milioni ljudi koji sa oduševljenjem iznova gledaju ovu seriju pokazuju da i posle 40. godina Vruć vetar još nije oduvalo vreme.

Komentara

  1. re: Kakva su bila novogodišnja očekivanja Beograđana pre dve decenije? https://www.danas.rs/drustvo/kakva-su-bila-novogodisnja-ocekivanja-beogradjana-pre-dve-decenije/ Očigledno da su očekivanja bila slična, možda zato što su opet na vlasti isti koji su morali priznati poraz na izborima 2000, nakon što je ustanovljeno da su prikrivali stvarne rezultate i urušavali uslove za održavanje pravednih izbora!

  2. Šumadinac
    5. јануар 2020. 17:59

    Jeste, iste stvari kao danas - dođu sa južne pruge u grad (niko ih zvao nije) i stalno im malo, sve hoće više, brže, bolje, jače.....

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.