“Televizor u SFRJ je 1962. imalo svako 40. domaćinstvo. A na Kosovu je jedan TV išao na 509 kuća…”: Čitajte u Nedeljniku veliki dosije o KiM – šta je bilo, šta će biti…

0
MICHEL GANGNE / AFP / Profimedia

Na Kosovu su se uvek prelamale dve vrste problema: Albanci su govorili o ugnjetavanju i kršenju ljudskih prava, Srbi su govorili o sistemskom iseljavanju i pokušaju stvaranja etnički čistog Kosova. I jedni i drugi su bili u pravu, a sve je budilo još osamdesetih težak nacionalizam. Zagrebački Start je tako u tekstu iz 1986. godine primetio “ekstremni nacionalizam”, kako su rekli, golim okom. U glavnoj ulici u Prištini koja se uveče zatvara za saobraćaj i postaje pešačka zona, Albanci i Srbi su šetali razdvojeni – Albanci sa jedne, a Srbi sa druge strane korzoa. U istom tekstu se primećuje da neko sa strane teško može da se doseli u Prištinu kao podstanar, ukoliko nema preporuku osobe od poverenja koja je iste nacionalnosti.

A na sve to, dolazila je loša ekonomska situacija koja je, čini se, na Kosovu uvek bila loša.

Statistika je pokazala tužnu sliku. Tako je recimo, 1962, svako 40. domaćinstvo imalo TV prijemnik u SFRJ, a na Kosovu je na svakih 509 kuća dolazio jedan TV. Broj stanovnika na jednog lekara, u SFRJ – 2.565, dok je na Kosovu jedan lekar dolazio na 8.527 stanovnika. Broj industrijskih radnika na 1.000 stanovnika: SFRJ – 62, Kosovo – 23…

Deset godina kasnije, nacionalni dohodak je u SFRJ iznosio u proseku 10.611 dinara, a na Kosovu – 3.007 dinara. Učešće Kosova u industrijskoj proizvodnji je bilo dva odsto.

Ceo dosije “KOSOVO I METOHIJA: Šta je bilo, šta će biti” objavljen je u rođendanskom broju Nedeljnika, na povećanom broju strana

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Paji Vuisiću i novi broj Njujork tajmsa na srpskom