“Tajno oružje” Hoksa, Kobijevih 81, zlato u Indijanapolisu i “oni Kingsi”: Intervju Bogdana Bogdanovića za Njujork tajms

0
USA TODAY Sports / ddp USA / Profimedia

Bogdan Bogdanović govorio je za Njujork Tajms o kultu reprezentacije Srbije, otkrivši i otkud tolika strast da se igra za svoju zemlju. Pričao je bek Atlante još jednom i o prethodnom letu i sagi oko transfera u Milvoki, o Kobi Brajantu i napretku u Hoksima od izlaska iz povrede, a pod komandom Nejta Mekmilana.

Kako je rekao, njegovo je da stalno napreduje, ali da je dobar šut imao i ranije.

“Ljudi to tek sada primećuju, jer sam u timu koji pobeđuje”, rekao je Bogdanović.

Pandemija koronavirusa, a onda i povreda kolena koja ga je odvojila od terena na nekoliko meseci tokom kojih je propustio 25 utakmica za tim iz Džordžije. Njegov iznenađujuće brz povratak na parket poklopio se sa dolaskom Mekmilana na klupu Atlante, a epilog su dobri rezultati i dobra, bolja, pa odlična forma Bogdanovića.

Kako piše Njujork tajms, zamislite samo, kako bi drugačije izgledala plej-of serija na Istoku NBA lige da su Janis Adetokumbo i Bogdanović u istom zeleno-belom dresu Baksa. Još jednom je Bogdanović prokomentarisao transfer dramu na relaciji Sakramento – Milvoki i, naposletku, prelazak u Atlantu.

“Najpre sam imao razgovor sa Kingsima i želeo sam da ostanem, jer mi se dopadala kultura i imao sam dobre saigrače. Imao sam osećaj da se i njima dopada da igraju sa mnom, kao i da smo nešto uspeli da izgradimo”, rekao je Bogdanović

“Ali onda su otpustili Divca dok sam se ja vraćao za Srbiju. Bio je sastanak i razovarao sam sa svima, sve je delovalo u redu i nisam ni razmišljao o odlasku. Ne mogu da kažem da sam ovde zbog Vlada Divca, ali kada čujete neke stvari na poslednjem sastanku u sezoni i onda iz vedra neba, niko više ne govori ništa i dolazi do promena. Shvatio sam da se nešto dešava, ali sam dobio poziv od vlasnika koji mi je rekao da žele da zadrže tim, ali da bi neke stvari mogle da se promene, kako bi igrači sa novim stafom osetili neki novi početak… A onda sam trejdovan”, dodao je bek Atlante.

Tada je bio u Srbiji, gde je trenirao. Nije ni sa kim pričao tokom leta, osim saigračima. Nije znao šta će se dogoditi. Kada je shvatio da hoće da ga trejduju samo je “želeo da ide i pronađe najbolju situaciju za njega i njegovu porodicu, sredinu u kojoj bi mogao da napravi novi iskorak”.

“Shvatio sam ubrzo da mi Hoksi savršeno odgovaraju”, rekao je Bogdanović.

Sa Sakramentom nije imao priliku da igra u plej-ofu, pa je svojevremeno pričao i kako se boji da će izgubiti takmičarski duh. Ipak, ističe da do toga nije došlo, uprkos slabim rezultatima ekipe.

“Nisam ga izgubio, ali jednostavno nisam dobijao dovoljno kredita za sve što sam radio, jer nismo pobeđivali. Jer, ako praviš dobre poteze i tim gubi, onda gubiš i ti, i to nije sredina za pobeđivanje. Čak i kada pomislim za neki potez, ne mora da bude poentiranje. Postoji puno stvari koje možete da uradite na terenu da utičete na ishod utakmice. Mislim da je to nešto što prosečni ljudi ne mogu da vide, nešto što navijači ne primećuju. Kada ne pobeđuješ, jednostavno ne dobijaš priznanje ni za tako nešto”, rekao je srpski reprezentativac.

Jedna od najtežih stvari u NBA liga je da stvorite pobednički mentalitet ili kulturu u jednoj organizaciji. Hoksi su nekako naprasno ove szoen postali ozbiljna plej-ofa ekipa sa srpskim košarkašem u svojim redovima. Bogdanović je uz Treja Janga najzaslužniji za plasman ekipe u polufinale konferencije – a pobeda u Atlanti ih deli od plasmana u finale Istoka.

“Kada gubiš, a to ste mogli da vidite često u ligi, svi postaju sebičniji i ne mare za ostale. To je nešto što igrači jednostavno rade, pokušavaju da sačuvaju svoj posao. Ali kada se pobeđuje, svako je spreman da podnese žrtvu”, rekao je Bogdanović.

Sa pomenutim Jangom je stvorio odličan odnos.

“Obojica smo takmičarski nastrojeni i to je to. On želi da pobeđuje, želi da radi pre svega, i svestan je da ništa nije dobio olako u životu. Da mora da se dokazuje svaki put kada kroči na teren. Da mora naporno da radi za uspeh i ja osećam isto u svojoj priči. Jednostavno je komunicirati sa takvim momkom”, rekao je srpski bek.

Javnosti je zanimlj Bogdanovićev potez posle važne trojke koju je ubacio u prvoj utakmici sa Seventisiksersima. Ućutkao je publiku u “Vels Fargo Centru” i trasirao put svojoj ekipi ka brejku, kada je Filadelfija gotovo sustigla prednost Atlante.

“Promašio sam par šuteva i oni su bili sve glasniji i glasniji. Taj sam pogodio i samo je izašlo iz mene. To je stvar momentuma. Prirodno je i mislim da je čak i zabavno”, rekao je Bogdanović.

Po prvi put u karijeri je iskusio plej-of u NBA ligi, ali je u Evropi igrao u velikom broju važnih mečeva. Osvajao je titule, bio među najboljima u najvećim uspesima svojih ekipa i reprezentacije Srbije. Koliko se prema Bogdanoviću razlikuje atmosfera tokom doigravanja u NBA i u Evropi?

“Kultura je ovde takva da se prate igrači, zvezde i individue. U Evropi je zbog velikog broja zemalja i različitih kultura drugačije, navijači su više orijentisani ka timovima, ka kojima je sve više usmereno”.

Upitan je srpski reprezentativac da objasni kako je došlo do toga da odabere košarku pre nekog drugo sporta.

“Svetsko prvenstvo 2002. godine, svi su pričali o njemu, klinci u školi. Šutirali smo trojke i izgovarali ime Peđe Stojakovića ili nekog drugog velikana srpske košarke. Nadam se da sada ima dece koja isto rade uzvikivajući naše ime. Dobar je osećaj biti u toj poziciji”.

Kao dečak je obožavo da gleda utakmice Sakramenta u najjačoj ligi sveta, jer su boje Kingsa branili Stojaković i Divac.

“Da, to je bila velika stvar. Sećam se da je u plej-ofu Dalas uvek bio nezgodan za Kingse, naravno i Lejkersi. Nisam uspevao da ispratim cele serije zbog TV prava i tih stvari, ali kada god je utakmica bila na TV-u, gledali smo je. Najčešće su se prenosili mečevi koje su Kingsi igrali kod kuće. Bio sam jako mlad, imao sam devet ili 10 godina”, rekao je Bogdanović.

Kingsi su tih godina vodili veliku bitku na Zapadu sa Los Anđeles Lejkersima i Bogdanovićevim uzorom Kobi Brajantom.

“Kobijev fan sam postao kada je postigao 81 poen. To je bilo nešto potpuno ludo, nešto nemoguće. Od tada sam počeo da ga pratim i dopadala mi se njegova strast. Par godina kasnije, osvojio je prvenstvo, a onda još jednom. Pomislio sam: Čoveče, ovaj momak je baš, baš dobar”.

Bilo je reči i o Nikoli Jokiću, koji je proglašen za MVP-a NBA lige, ali neće igrati u kvalifikacijama za Olimpijske igre, ili na samim Igrama, ukoliko se Srbija kvalifikuje. Pričao je Bogdanović šta za Srbiju znači priznanje koje je osvojio Jokić.

„Mislim da će mu biti potrebno neko vreme da shvati šta je postao ove godine. MVP nagrada je nešto što bih mogao da uporedim sa nekom zlatnom medaljom koju je reprezentacija osvajala kada su igrali naši idoli poput Peđe Stojakovića, Vlada Divca, Saše Đorđevića. Verujem da bi nesumnjivo mogao da postane jedan od idola deci i da može da bude motivator narednih generacija u Srbiji. Znači puno. On je prvi u istoriji i još uvek može da napreduje“, zaključio je Bogdanović.