Skoro svaki četvrti čovek koji je zaražen koronavirusom možda i neće pokazati nikakve simptome, upozorio je prvi čovek Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država – što je zastrašujuće visok procenat koji dobrano komplikuje napore da se predvidi tok pandemije i razviju strategije da se spreči njeno širenje.
Istraživači ne znaju precizno koliko je zapravo ljudi inficirano a da ne osete nikakvu slabost, ili postoje li među njima oni koji su jednostavno u presimptomatskoj fazi. Ali otkako se pojavio novi koronavirus u decembru, pojavili su se brojni anegdotalni dokazi o zdravim ljudima koji su bili slučajni prenosioci.
„Pacijent Z“, dvadesetšestogodišnji muškarac iz Guangdunga u Kini, bio je u neposrednom kontaktu sa putnikom iz Vuhana koji je bio zaražen koronavirusom u februaru. Ali on nije imao nikakve znake bolesti niti osećao da nešto nije u redu. Ni u sedmom danu nakon kontakta, ni desetog dana, ni jedanaestog dana.
Ali već do sedmog dana, virus je procvetao u njegovom nosu i grlu, jednako bujno kao i kod onih koji su pali u postelju. Pacijent Z možda se osećao sasvim dobro, ali je svejedno bio inficiran.
Istraživači kažu da možda ovakve priče i nisu samo anegdote. Čak 18 procenata ljudi koji su bili inficirani virusom na kruzeru „Diamond Princess“ nikada nije pokazalo nikakve simptome. Jedan tim iz Hongkonga navodi da se između 20 i 40 odsto svih transmisija u Kini dogodilo pre nego što su se pojavili bilo kakvi simptomi.
Visok nivo ove sakrivene prenosivosti možda bi mogao da objasni zašto je koronavirus pokrenuo pandemiju kakvu SARS i MERS nisu mogli.
Novi virus se širi jednako brzo kao i grip, „a da li je iko ikada smislio da uradi bilo šta kako bi zaustavio prenošenje gripa, ne računajući vakcinu?“, upitao je dr Majkl T. Osterholm, ekspert za zarazne bolesti na Univerzitetu Minesota.
Sa vakcinom koja je još u ranoj fazi razvoja, najbolja taktika je društveno distanciranje, slažu se eksperti. A pošto ljudi mogu da prenose virus čak i kada se osećaju dobro, nije dovoljno samo zamoliti one ugrožene kategorije da ostanu kod kuće.
Iz ovog razloga, mnogi eksperti apeluju na sve ljude da nose maske – ne bi li se oni koji možda i ne znaju da su zarazni sprečili da inficiraju druge. Poput influence, i ovaj virus se po svemu sudeći širi i kroz velike kapljice, ali i one manje od pet mikrometara, po imenu aerosoli, što sadrže virus koji zaraženi ljudi emituju kašljanjem, pa čak i samo disanjem. Oni ističu da je nivo virusa u oba tipa čestica nizak, tako da samo prolazak pored inficirane osobe ne predstavlja rizik.
„Ukoliko imate kontakt u prolazu sa zaraženom osobom, šanse da će doći do transmisije su veoma, veoma male“, navodi dr Bendžamin Kauling, epidemiolog sa Univerziteta Hongkong.
Rizik se uvećava kada kontakt traje – recimo, tokom razgovora licem u lice ili boravkom u istom zatvorenom prostoru.
Eksperti kažu da infekciju prenose ljudi koji ne osećaju nikakve simptome – to je ono što se naziva asimptomatskom transmisijom.
„Procenat asimptomatske transmisije za COVID-19 je alarmantan“, priča dr Džerardo Čauel, epidemiolog sa Univerziteta Džordžija stejt.
Doktor Čauel procenjuje da je oko 40 odsto ljudi u čitavoj populaciji možda zaraženo, a da ne pokazuje nikakve znake.
Postoji i mnogo nagoveštaja, nekada suptilnih a nekada i ne toliko, da virus može da se proširi preko aerosola. Šezdeset članova hora u državi Vašington okupilo se 10. marta na probi koja je trajala dva i po sata. Niko od njih nije prijavio da je bolestan, i nisu imali međusobni kontakt. Sada ih je na desetine bolesno, a dvoje je preminulo.
Ovo iskustvo ukazuje na prenošenje kroz vazduh preko aerosola, koji mogu da putuju mnogo dalje od velikih kapljica. Virus i dalje ima najviše šanse da se prenese kašljanjem ili kijanjem, čak i do daljine od osam metara, prema jednoj studiji.
Nekoliko drugih istraživanja pokazalo je da su ljudi koji imaju koronavirus najinfektivniji dan do tri pre nego što im se pojave simptomi. Ova presimptomatska transmisija nije važila za viruse koji su izazivali SARS i MERS.
„Imali smo sreće sa SARS-om, jer se on nije prenosio pre nego što ljudi pokažu simptome. Zato ga je bilo lakše detektovati i sprovesti agresivne mere javnog zdravlja“, kaže dr Karl Bergstorm, ekspert za nove zarazne bolesti sa Univerziteta Vašington u Sijetlu.
Brzo testiranje moglo bi da odigra ulogu u sprečavanju širenja virusa. I maske bi mogle da pomognu. Ali eksperti insistiraju da je društveno distanciranje najbolji lek.
„Treba da pretpostavimo da je svako od nas potencijalni prenosilac“, kaže dr Bergstorm. „Zato, iako se danas osećam odlično, i ako mislim da nisam bio u kontaktu ni sa kim ko ima neke simptome, bilo bi vrlo neodgovorno da izlazim i krećem se.“
Ovaj tekst objavljen je u specijalu o koronavirusu Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. aprila
Tagovi
