“Sviraš li Karajliću, pitao me je Džoni Štulić. Odgovorio sam da sviram, a on će: Zašto to radiš kad ne znaš da sviraš?”

O fenomenu grupe “Azra”, njenom lideru Džoniju Štuliću, novom talasu, jugoslovenskom rokenrolu i tadašnjoj rok kritici, na završenom Sajmu knjiga u Beogradu, govorili su Ivan Ivačković, rok publicista, novinar i autor knjige “Između krajnosti” (“Laguna”), kao i roker i pisac Nele Karajlić.

Dr Nele Karajlić rekao je da je koncert “Azre” na Hvaru 1980. godine bio nešto najuzbudljivije što je u životu video.

“Posle toga sam, manje više, gledao koncerte svih ozbiljnih svetskih bendova i ništa nije bilo čak ni slično tom Azrinom. Angažovani tekstovi u rokenrolu pojavili su se na jugoslovenskoj sceni u momentu kada je Tito umro. Apsolutno sam uveren da je rokenrol u Jugoslaviji bio projekat Saveza komunista da se dozvoli deci da sviraju, jer je to dobra društvena aktivnost, a i rokenrol je sam po sebi leva orijentacija, pa je i prirodno da postoji u zemlji koja ima socijalističko samoupravljanje kao srž sistema. Tito je to znao i pustio rokenrol, što smo mi kao talentovan narod iskoristili da napravimo odličnu jugoslovensku rok scenu”, rekao je on.

Džoni Štulić i Azra su, smatra Nele, na celoj domaćoj rok sceni bili autentični, a Azra je, kako kaže, bila prvi bend koji nije bio rok pamflet.

“Džoni je čovek svilene duše”, rekao je Karajlić. “Tu svoju svilenost branio je arogancijom prema ljudima u neposrednoj blizini. Sreo me je 1994. godine u Beogradu i pitao: ‘Karajliću, je l’ još uvek sviraš?’ Lakonski sam mu odgovorio: ‘Sviram’. A on će: ‘Pa, zašto to radiš kad ne znaš da sviraš?'”, ispričao je Nele Karajlić.

A o fenomenu Džonija Štulića za aktuelni broj Nedeljnika je govorio Ivan Ivačković. Više o tome OVDE.