Svet posle vakcine: Koronavirus će u budućnosti biti “opasan” kao dosadna dečja infekcija, sa blagim simptomima

Piše Apurva Mandavili, The New York Times International Report

0
Istraživanja ukazuju da će, kada većina odraslih osoba bude imuna na koronavirus, on napadati samo decu mlađu od pet godina, i to sa blagim ili bez ikakvih simptoma. Fotografija: Karlo Alegri/Reuters

Ovih nedelja i meseci, kada se milioni pelcuju protiv koronavirusa i kada izgleda da će se pandemija uskoro okončati, naučnici razmatraju kako bi mogao da izgleda svet posle vakcine. A ono što vide deluje utešno.

Virus će ostati, ali u trenutku kada većina odraslih osoba bude imuna – bilo usled prirodne infekcije ili vakcinacije – on neće predstavljati problem veći od obične prehlade, kaže studija objavljena u žurnalu “Science” 12. januara.

Virus sada predstavlja pretnju jer je posredi neobični patogen koji može da nadjača imunološki sistem odrasle osobe, nenaučen da se bori sa njim. To neće biti slučaj kada svako bude eksponiran ili virusu ili vakcini.

Deca su stalno na udaru patogena koji su novi za njihova tela, i to je jedan od razloga što su mnogo bolji u odupiranju koronavirusu.

Kako vreme prolazi, kaže ova studija, virus će predstavljati problem samo za decu mlađu od pet godina, i mučiće ih ili samo običnom kijavicom ili uopšte neće imati simptome. Drugim rečima, koronavirus će postati “endemski”, patogen koji cirkuliše u nižim nivoima i koji tek retko izazove ozbiljniju bolest.

“Pitanje koliko bismo brzo mogli da dođemo do ovog endemskog stanja zavisi od toga koliko će se brzo bolest širiti, i koliko će hitro vakcine postati dostupne”, kaže Dženi Lavin, postdoktorantkinja na Univerzitetu Emori u Atlanti, koja je predvodila studiju. “Dakle, glavna stvar je svakoga izloženog dovesti do vakcine što je pre moguće.”

Doktorka Lavin i njene kolege proučavali su šest drugih ljudskih koronavirusa – četiri koja izazivaju običnu prehladu, kao i viruse SARS i MERS – kako bi odgonetnuli tajne novog patogena. Prva četiri koronavirusa su endemska, i dovode do blagih simptoma. SARS i MERS, koji su se pojavili 2003, odnosno 2012, godine, izazivali su ozbiljna oboljenja, ali nisu se toliko brzo širili. Iako svi ovi virusi dovode do sličnog odgovora imunosistema, novi virus je najsličniji endemskim “kijavičastim” koronavirusima, hipoteza je Lavinove i njenih kolega.

Nanovo analizirajući podatke iz jedne prethodne studije, ustanovili su da se prve infekcije izazvane običnim koronavirusima događaju, u proseku, u uzrastu od tri do pet godina. Nakon tog perioda, ljudi mogu ponovo da se inficiraju, i to mnogo puta, što samo pojačava njihov imunitet i, doduše, ostavlja virus u cirkulaciji. Ali se ne razbolevaju.

Istraživači predviđaju sličan put i za novi koronavirus. Bez vakcine, cena sticanja imuniteta čitave populacije bila bi mnogo bolesnih i preminulih. Vakcine potpuno menjaju tu računicu. Efikasna vakcinacija mogla bi da znači da će najviše za godinu, a možda i čak za svega šest meseci, koronavirus postati samo endemska infekcija.

To ne znači da će vakcine potpuno iskoreniti koronavirus, navodi dr Dženi Lavin. On će postati stalan, ali mnogo benigniji, i biće ga svuda u našem okruženju.

“Slažem se sa ukupnim intelektualnim konstruktom ovog rada”, kaže Šejn Kroti, virusolog sa La Džola instituta za imunologiju u Kaliforniji. Ako vakcine budu sprečile transmisiju, “ovo izgleda kao scenario nalik boginjama, gde vakcinišete svakoga, uključujući i decu, i onda virus vidno ne inficira ljude”.

Mnogo je izvesnije, ipak, da će vakcine sprečiti bolest, ali ne i zaražavanje i prenošenje, dodaje on. To znači da će koronavirus i dalje cirkulisati.

Ceo model dr Dženi Lavin počiva na pretpostavci da je novi koronavirus sličan onima koji izazivaju prehladu. Ali to možda nije slučaj, upozorava Mark Lipsič, epidemiolog sa Havard T. H. Čen škole javnog zdravlja u Bostonu. Drugi scenario, kaže on, jeste da ovaj virus nalikuje sezonskom gripu, koji je pojedinih godina vrlo blag, a nekada smrtonosan. Nove varijante koronavirusa mogle bi takođe da zakomplikuju ovu sliku.

“Njihovo predviđanje je nešto na šta bih se kladio, i to bih uložio dosta novca”, kaže dr Lipsič. “Ali nisam siguran da je to garantovano.”

Kako su se prvi koronavirusi koji izazivaju prehladu uopšte pojavili nije najjasnije, ali otkako smo se upoznali sa novim, neki naučnici ponovo su se vratili teoriji da je pandemija iz 1890, koja je usmrtila oko milion ljudi, možda izazvana OC-43, jednim od “običnih” koronavirusa.

“Postoji teorija da je ljudska populacija razvila široki imunitet na OC-43, koji je okončao tu pandemiju”, kaže Andre Veileti, imunolog sa Instituta za klinička istraživanja Montreala u Kanadi. “Ovaj koronavirus i dalje cirkuliše u zajednici, ali na prilično miran način.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. februara

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs