Svaki četvrti građanin Srbije redovno koristi beskontaktne kartice

    0

    Beskontaktne transakcije postaju sve popularnije u Srbiji – ukupno korišćenje ovog načina plaćanja Visa karticama poraslo je za skoro 70 odsto u odnosu na mart prošle godine.[1] Ovim promenama doprinela je i COVID-19 kriza koja ne jenjava, i usmerava ljude da zbog brige o zdravlju iz korena menjaju svoje navike. Potrošači, bez obzira na to šta kupuju, prelaze na trgovinu koja je prvenstveno digitalne prirode.

    Više od dve trećine građana spremno je da plaćanja obavlja na ovaj način, jer im to donosi brojne pogodnosti, pokazali su rezultati regionalnog istraživanja kompanije Visa u okviru kampanje „U korak sa digitalnom budućnošću“.[2] Većina ističe da su glavne prednosti upotrebe beskontaktnih kartica – brzina, jednostavnost rukovanja i praktičnost.

    Do većih pomaka u ponašanju potrošača došlo je i širom sveta, sa fokusom na e-trgovinu i sveobuhvatnu potrebu za iskustvom bez kontakta na prodajnom mestu. Na primer, 13 miliona ljudi u Južnoj Americi i na Karibima obavilo je svoju prvu kupovinu na mreži tokom prvog kvartala 2020. godine, a 31 milion Amerikanaca je u martu 2020. prislonilo Visa beskontaktnu karticu ili digitalni novčanik, u poređenju sa 25 miliona u novembru.[3]

    Visa sarađuje sa partnerima iz industrije platnih usluga na podizanju limita za beskontaktno plaćanje. Nakon povećanja beskontaktnih ograničenja, u Evropi viđamo dodatnih 29 miliona prenosa na nedeljnom nivou koji više ne zahtevaju PIN. U Srbiji je ograničenje povećano na maksimalno 5.000 dinara, čime je potrošačima omogućeno da jednostavno prislone Visa karticu i plate bez unosa PIN-a. Povećani limit bez unosa PIN-a predstavlja porast od 25 odsto u odnosu na prethodni iznos od 4.000 dinara, čime se potrošačima u Srbiji dodatno olakšavaju svakodnevne transakcije.

    Visa istraživanje je pokazalo i to da svaki četvrti građanin Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore danas redovno koristi beskontaktne kartice, s tim da je lider u regionu po upotrebi beskontaktne tehnologije Severna Makedonija. U ovoj zemlji čak 68 odsto ispitanika koristi ovu metodu prilikom plaćanja. Albanija, sa druge strane, beleži najnižu upotrebu – tek jedan od 10 potrošača plaća na ovaj način, ali su oni motivisani da se bolje upoznaju sa ovom tehnologijom i koriste njene benefite.

    Prema rečima Vladimira Đorđevića, generalnog direktora kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu, pandemija COVID-19 promenila je potrošačke navike građana i uticala na prihvatanje novih tehnologija prilikom plaćanja.

    „Istraživanje koje smo uradili u regionu pre više od mesec dana potvrdilo nam je da potrošači u Srbiji usvajaju inovativne metode plaćanja i da beskontaktno postaje novi standard. Vreme je svima dragoceno, navike smo morali da promenimo zbog prisutnosti virusa, a trgovci kontinuirano traže načine da unaprede iskustvo plaćanja“, ističe Đorđević i napominje da su ovakva istraživanja navika potrošača za kompaniju kao što je Visa dragocena i da se nastavlja rad na ubrzanju prihvatanja beskontaktnog plaćanja.

    Prema istraživanju, gotovo svaki deseti potrošač u Srbiji koristi mobilni telefon za beskontaktna plaćanja, dok je 64 odsto upoznato sa opcijom mobilnog novčanika. Oko 51 odsto korisnika je izrazilo želju da plaća aplikacijama na mobilnim telefonima u budućnosti.

    Visa je nedavno predstavila Apple Pay uslugu u Srbiji, zahvaljujući kojoj korisnici Visa kartica Raiffeisen banke mogu da uživaju u dodatnim pogodnostima i plaćaju robu i usluge jednostavnim prislanjanjem svog mobilnog telefona. Sa druge strane ovaj vid plaćanja pomaže malim i srednjim preduzećima da povećaju prodaju, poboljšaju novčani tok i razvijaju svoje poslovanje bez potrebe za dodatnim hardverom.

    Početkom godine ova usluga stigla je u Crnu Goru, a u planu je da se digitalni novčanik predstavi i drugim zemljama regiona kako bi bile povezane inovativnom, sigurnom i bezbednom platnom mrežom.


    [1] Bazirano na podacima VisaNet iz marta 2020.

    [2] Istraživanje je sprovedeno tokom maja, na uzorku od po 500 korisnika kartica u zemljama iz regiona, starosti od 18 do 55 godina.

    [3] Bazirano na podacima VisaNet iz marta 2020.