Sukob srpskih trgovaca oružjem: Tešić, Crnogorac, posao od milijardu evra…

2
Profimedia

Advokat Vladimir Gajić otkro je za Nedeljnik još jedan detalj koji bi mogao potencijalno da ukaže na još jedan sukob koji se dešava u isto vreme dok traje cela afera “Krušik”. To je u stvari sukob između srpskih trgovaca oružjem u ovom poslu koji iznosi skoro milijardu evra godišnje.

Gajić kaže da su pripadnici policije i BIA rekli uzbunjivaču Obradoviću prilikom hapšenja da im je „pokvario sklanjanje Tešića iz posla“. Reč je zapravo o Slobodanu Tešiću, čoveku koji dugo važi za najvećeg srpskog trgovca oružjem koga su, prema nepotvrđenim informacijama, mnoge države označile kao „neprijatelja mira“.

O Tešiću se dugo pisalo kao o „čoveku bez lica“, a najviše detalja o njemu se saznalo kada je Vikiliks objavio depeše američke diplomatije. Tako se iz dokumenta koji je Vikiliks objavio 8. decembra 2010, a koji je napravljen sredinom decembra 2009. godine i potpisao ga je američki ambasador u Jemenu, navodi da je „ilegalni trgovac oružjem“ Slobodan Tešić potpisao sa jemenskim ministarstvom odbrane ugovor vredan 78 miliona dolara za trgovinu oružjem. U dokumentu se pominje da je Tešić često putovao u Jemen zbog ovog ugovora. Ambasador SAD pozvao se na izvore iz bugarske ambasade u Jemenu i naveo da bi ugovor trebalo da bude realizovan u januaru 2010. godine. Navodno, radi se o trgovini municijom za tešku artiljeriju, snajperima, protivavionskim topovima… U istom dokumentu se izražava nada da će ta trgovina moći da se zaustavi.

U jednom od dokumenata piše i da je za preduzeće Tešića na Kipru „vezana duga lista kriminalnih radnji – prodaja oružja Iraku, Liberiji i sličnim terorističkim režimima“. Navodi se i da je Tešić 2005. pokušao da uđe u Bugarsku, ali je vraćen u Srbiju jer je na takozvanoj crnoj listi Ujedinjenih nacija pa mu je zabranjen ulazak.

O Tešiću se u srpskoj javnosti najviše pisalo 2003. godine kada je u dokumentu Saveta bezbednosti UN posvećenom problematičnoj situaciji u Liberiji, navedeno da je Tešiću zabranjen ulazak na teritoriju Liberije, jer je utvrđeno da je firma „Temeks“, čiji je bio direktor, tokom 2002. godine izvezla veliku količinu oružja u tu zemlju. Tešićevoj trgovini posvećen je veliki deo ovog dokumenta i u njemu se opisuju brojna dešavanja iz istog perioda u vezi sa njim. Reč je o trgovini automatskim puškama, automatskim pištoljima, municijom, pištoljima CZ99, lovačkim puškama, ručnim granatama itd. Oružje je navodno trebalo da bude isporučeno Nigeriji, ali je falsifikovan podatak o krajnjem korisniku i ono je završilo u Liberiji, kojoj je uvoz oružja zabranjen. U dokumentu Saveta bezbednosti UN navodi se da je utvrđeno da je oružje stiglo iz Beograda i da se radi o kršenju zabrane. Detaljno se upoređuje spisak oružja koje je trebalo da stigne u Nigeriju sa spiskom oružja koje je završilo u Liberiji, i oni se poklapaju. U dokumentu se navodi i da su srpskom Ministarstvu odbrane poslati serijski brojevi automatskih pušaka M70 koji su pristigli ovim putem u Liberiju, te da je iz Beograda stigla potvrda da su puške izrađene u Srbiji, u „Zastavi“ 2001. i 2002. godine.

Tešić je tada demantovao da je kršio embargo UN.

O njemu se intezivno pričalo i uoči predsedničkih izbora 2012. godine, kada je spominjan kao finansijer SNS-a. U julu ove godine kada je izbila afera sa ilegalnim prisluškivanjem, izvori Nedeljnika ispričali su da je Tešić te godine bio na merama BIA, ali i na merama drugih službi sveta.

„Tako se i desilo da između dva kruga izbora u BIA dođu predstavnici CIA sa pitanjem da li srpska služba zna da je Tomislav Nikolić bio kod Tešića. I mi kažemo da ne znamo, iako smo znali, pošto je upravo to bio deo nekog fer-pleja“, ispričao je izvor našeg lista upućen u dešavanja iz tog perioda.

„Nije postojao srećniji čovek od Tešića kada je Nikolić pobedio Tadića na izborima 2012“, reči su sagovornika Nedeljnika.

Posle 2012. godine, ispostavilo se da je Tešić dobio diplomatski pasoš od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, kako je pisao „Blic“, ali i da je tadašnja srpska diplomatija aktivno učestvovala u njegovom skidanju sa „crne liste“ UN.

Koliko američka administracija obraća pažnju na Tešićeve poslove, pokazalo se i 2017. godine kada je objavljena lista od 15 osoba iz različitih krajeva sveta koje su stavljene pod sankcije zbog navodnih zloupotreba ljudskih prava i korupcije. I Tešić se nalazi na toj listi.

U obrazloženju se navodi da je Tešić direktno ili indirektno dao mito i pružio finansijsku pomoć zvaničnicima kako bi osigurao ugovore o naoružanju sa različitim zemljama. U istom obrazloženju se navodi da je Tešić „vodio potencijalne klijente na skupocene odmore, plaćao obrazovanje njihovoj deci u školama ili univerzitetima na zapadu i koristio mito velikog iznosa za osiguranje ugovora“.

Nedeljnik je na sajtu FARA koji registruje sve lobističke poslove u SAD pronašao da je Tešić u februaru 2018. godine angažovao jednu američku kompaniju da bi ga skinula sa liste, ali u tome nisu imali uspeha. Ta „crna lista“ američke administracije nosi ime „Specially Designated Nationals“ (SDN List) i američkim kompanijama i pojedincima je zabranjeno da posluju sa ljudima i kompanijama koje se nalaze na toj listi.

Drugi na ovoj listi najuspešnijih izvoznika oružja je „Tehnoremont“, inače vrlo interesantna kompanija, koja se dovodi u vezu sa curenjem podataka iz „Krušika“. Naime, vlasnik ove firme je Petar Crnogorac, sin Svetozara, bivšeg direktora „Zastave oružja“.

Pojedini mediji objavili su da je Milijana Obradović, majka uzbunjivača Aleksandra Obradovića, zaposlena u privatnoj firmi „CPR Impeks“ koja je u vlasništvu Crnogorca i u tom podatku su i pojedini visoki državni funkcioneri videli moguću motivaciju uzbunjivača da iznese podatke o celoj aferi.

Crnogorac je hapšen u julu 2014. zbog sumnje da je učestvovao u nameštanju tendera za prodaju oružja Vojske Srbije. Sumnjalo se da je dobijao poverljive informacije o tenderima za kupovinu viška vojne opreme. Sudski epilog ta afera nikad nije dobila.

„Tehnoremont“, ćerka firma „CPR Impeksa“, bila je pod istragom UN jer se sumnjalo da je umešana u snabdevanje islamista u Libiji. Crnogorčev „CPR Impeks“ je 2015. preuzeo 56 odsto vlasništva u Srpskoj fabrici stakla. Dugo se u poverljivim krugovima srpskih trgovaca oružjem pričalo da su Crnogorčeve firme imale povlašćen položaj za vreme vlasti Demokratske stranke da bi se kasnije sve promenilo u korist Slobodana Tešića. Ipak, finansijski podaci „Tehnoremonta“ pokazuju da su i oni 2018. godine imali prihod od čak 5,2 milijarde dinara…

Opširno istraživanje Dušana Teleskovića o trgovini oružjem čitajte u aktuelnom Nedeljniku. A Telesković – koji je otkrio da je firma oca ministra Nebojše Stefanovića dobila i dozvolu za proizvodnju oružja – o ovoj temi govoriće i večeras u emisiji “Utisak nedelje”.

Nedeljnik u novom broju otkrivaZašto je afera “Krušik” krenula iz Moskve? Šta je sakrio Nebojša Stefanović? Da li iza svega stoji sukob triju najvećih svetskih sila? Ko je pretio srpskom uzbunjivaču? Šta znači poruka iz BIA “Pokvario si nam sklanjanje Tešića iz posla”? Ko stoji iza misterioznog “Krupnika”? Kako je “Junajted BG” dobio dozvolu iako nema ni propisan broj zaposlenih? Ko je ko u ratu srpskih trgovaca oružjem? Da li je “puklo” između Vučića i Stefanovića? Ko je Slobodan Tešić, jedan od najpoznatijih trgovaca oružjem u Evropi?

Ceo tekst o aferi koja potresa Srbiju čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. novembra.


2 KOMENTARA

  1. Ova vlast je od samog pocetka puna afera.Stalno nesto petljalju,lazu,muljaju..nista im ne verujem.Lazno se prikazuje stanje na svim nivoima vlasti.

  2. re: Dok jedni sumnjaju da iza špijunske afere stoje strane obaveštajne agencije koje žele da naškode prijateljskim odnosima Srbije i Rusije, drugi smatraju da objavljivanje ide na ruku vlastima u Beogradu da medijski „pokriju“ domaće političke potrese.

    Smatram što i drugi, tačnije, smatram da im koristi da prvenstveno diskredituju aferu “Krušik”, tj. tvrde da je lažna afera “Ruski Špijun” iz bugarske kuhinje, da bi diskreditovali nekuvanu stvarnu aferu “Krušik” .

Comments are closed.