“Stvar komplikuje što pojam Srbin implicira da ste i pravoslavac”: Zašto opada značaj religije u Srbiji i koliko je “aktivnih” vernika?

0
Foto: Profimedia

Poslednji popis stanovništva obavljen 2011. ukazuje da je ogromna većina populacije religiozna (skoro 95%). Procenat onih pravoslavne veroispovesti je blago opao, sa 85% na 84,6%, a pad je beležio i udeo katolika (sa 5,5 na 5%). Udeo populacije muslimanske veroispovesti je neznatno opao (sa 3,2% na 3,1%), kao i protestanata (sa 1,1% na 1%), dok je znatno smanjen apsolutan broj Jevreja (sa 785 na 578 tako izjašnjenih lica). Dok je kod katolika i protestanata to nastavak trenda pada u odnosu na 1991, pravoslavci (81,8% 1991) i muslimani (2,9%) beležili su porast do 2002. Udeo ateista i agnostika se sa 1,2% duplirao 2011. u odnosu na popis 2002, ali je opet skoro upola manji od učešća 1991.

Udeo ove dve grupacije je višestruko manji od udela koji su ateisti i agnostici imali 1953. (čak 13,4%), što je povezano sa snažnim uticajem komunističke ideologije. Indikativan je relativno veliki broj onih koji se na popisu 2011, kao i na ranijim popisima, nisu izjasnili po pitanju religije (3%), dok za nešto preko 1% nema podataka. Dakle, ako posmatramo period od 1991, onda se može govoriti o porastu broja vernika (naime procenat deklarisanih vernika na popisu iz 1991. je iznosio 92,7%), dok ako se posmatra razdoblje posle 2002. beležimo blagi pad, za koji je imajući u vidu svetske tendencije očekivano da se nastavi.

Po svemu sudeći, postoji veliki raskorak između izjašnjavanja o pripadnosti određenoj veroispovesti i verske prakse (npr. posećivanje crkve), odnosno nema široke rasprostranjenosti aktivne religioznosti. Vladavina komunizma ostavila je nasleđe dubokog nepoznavanja religije, a danas se veroispovest vezuje za pripadnost narodu i tradiciji, pa se tako prema rezultatima nekih međunarodnih istraživanja, Srbija nalazi na samom dnu liste evropskih zemalja prema stepenu redovnog posećivanja crkve (samo 6% sedmično).

Neka nezavisna istraživanja i studije ukazuju da je broj vernika u Srbiji znatno manji u odnosu na rezultate popisa i da je to maksimalno oko tri petine populacije. Stvar komplikuje što pojam Srbin implicira da ste i pravoslavac (a često se radi o pravoslavnom ateisti, što implicira kulturno određenje). Prema nekim istraživanjima 42% stanovništva ide nekoliko puta godišnje u crkvu, dok 41% ide još ređe, dok samo 1% ispitanika ide više puta nedeljno.

Ceo tekst o padu uticaja religije u svetu i Srbiji pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na svim kioscima od 8. oktobra.