Studija: “Virus koji izaziva COVID-19 cirkuliše među slepim miševima već decenijama”

0
Foto: Profimedia

Od kada je počela pandemija virusa SARS-CoV-2 – koji izaziva bolest COVID-19 – naučnici istražuju njegovo poreklo.

Prvi izveštaji su sugerisali da je novi virus nastao kod slepih miševa, pre nego što je preko životinje posrednika – najverovatnije pingolina – prešao na čoveka..

Međutim, dok istraživači još uvek nisu sa sigurnošću utvrdili tačnu putanju kojom je virus zarazio ljude, saznali su da on najverovatnije potiče od slepih miševa, ali i da novom virusu nije nužno potreban životinja posrednik kako bi stigao do čoveka, pokazalo je jedno naučno istraživanje koje prenosi portal “Popular Science

Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu “Nature Microbiology”, pokazalo je da je – najverovatnije – soj novog koronavirusa SARS-Cov-2 već decenijama “nesmetano cirkulisao među slepim miševima”. U pitanju su preliminarna istraživanja, a ukoliko se daljom analizom ove tvrdnje dokažu, studija bi mogla doprineti novom i boljem pristupu praćenja monitoringa zoonoze – bolesti koje ljudi mogu dobiti od životinja – što je preko potrebno.

“Svrha ove analize je bila da utvrdimo da li koronavirus SARS-CoV-2 ima bilo kakvih ‘rođaka’ ili drugih sličnih virusa koji cirkulišu u prirodi”, kaže jedan od autora studije dr Macej Boni.

Pretpostavka istraživanja je bila da, ukoliko u prirodi zaista postoje bliski rođaci novog koronavirusa, autori studije bi mogli da uporede njihov genom sa genomom SARS-CoV-2, kako bi istražili i ustanovili koliko dugo novi koronavirus već postoji i cirkuliše u prirodi.

Boni i njegove kolege su upoređivali SARS-CoV-2 sa drugim virusom, uzetim iz slepih miševa 2013. godine, što je deo istog podgenoma, poznatog pod imenom betakoronavirusi.

Upotrebom nekoliko tehnika genetičkog sekvenciranja, uspeli su da procene da su se virusi RaTG13 i SARS-CoV-2, odvojili od zajedničkog pretka pre 40 do 70 godina.

Takođe, oni su u analize uključili analize nekoliko betakoronavirusa koji su pronađeni u pangolinima, a za koje smatraju da potiču od slepih miševa. Čini se da su i oni povezani.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da virusi SARS-CoV-2 cirkulišu u slepim miševima na jugu Kine preko pola veka, a njihova specifična struktura, koja im omogućava da se povežu sa receptorima na površini ćelija pluća nekoliko različitih vrsta, objašnjava zašto su dva slična virusa zarazila ljudsku vrstu i izazvala ozbiljne epidemije respiratornih infekcija.

“Ako imamo više ovakvih virusa u okolini, koji žive u populaciji životinja poput slepih miševa ili pangolina, moguće je da oni mogu doći do ljudii”, naveli su autori.

“Imajući u vidu i ovu analizu, vrlo je verovatno da postoje i drugi rođaci koji tiho cirkulišu među slepim miševima”, rekao je dr Boni i dodao “da je takođe vrlo verovatno da i takvi sojevi mogu da inficiraju ljudske ćelije”.

On navodi da nije bilo lako sprovesti ovakvo istraživanje.

“Koronavirusi su veoma rekombinantni, što znači da dobijaju svoj genetski materijal iz različitih izvora u relativno kratkom vremenskom periodu. Istraživači moraju da urade mnogo dodatnog posla da bi otkrili poreklo genoma virusa”, dodao je Boni.

On i njegove kolege su morali da razumeju koji delovi virusnog genoma novog virusa su povezani sa virusom pretkom, a zatim i da ih izučavaju izolovano od drugog genetskog materijala.

Uobičajeno, kada naučnici rade ovakvu analizu, oni na raspolaganju imaju na stotine uzoraka, tražeći starije primerke, kako bi se jasno utvrdilo kako se virus razvio. Međutim, Bonijev tim je ovog puta na raspolaganju imao samo 68 sarbekovirusnih sekvenci.

“To znači da rezultati ove posebne studije ne mogu proučiti čitavu evoluciju virusa”, rekao je Šing Zang, profesor na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji.

“Ako u budućnosti nađemo više uzoraka, mogli bismo sprovesti istraživanje do samog kraja. Ovo će nam samo pomoći da razumemo kako smo se zarazili”, rekao je Zing, dodajući da je “ovo najopsežnija analiza do sada”.

“Studija takođe pokazuje izazove pronalaženja i praćenja virusa koji uzrokuju pandemiju i koji se pojavljuju kod divljih životinja”, naglasili su autori.

“Ovo istraživanje još jednom apeluje na potrebu za globalnom mrežom sistema za praćenje bolesti u stvarnom vremenu, sa sposobnošću da se brzo implementiraju gentski alati i funkcionalne studije za identifikaciju i karakterizaciju patogena”, saopštili su autori.

U radu se, takođe, navodi da možda uopšte nije postojao posredni domaćin između slepih miševa i ljudi, kao što su sugerisale prethodne studije.

“Kina je od početka ove pandemije tražila posrednika”, rekla je saradnica MIT-ovog opšteg Instituta Alina Čen.

“Pangolini se najčešće uzimaju u obzir kao životinje posrednici u slučaju novog koronavirusa, ali SARS-CoV-2 može zaraziti i ljude direktno. Moguće je da su virus preneli pangolini, ili neke druge životinje posrednici, ali one nisu nužni za prenos ove bolesti”, rekla je Čen.

“Mnogo se do sada pričalo kako je virus došao do ljudi, a mislim da ovaj rad može dati neke od odgovora“, zaključuje ona.