Studija: Previše prerađena hrana loše utiče na naš mozak i kognitivne sposobnosti

0
EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ukoliko dnevno unosimo više od 20 odsto ultraprocesuirane hrane to može da uveća šanse za opadanje kognitivnih sposobnosti, pokazala je nova studija a prenosi CNN.

Za osobu koja jede oko 2.000 kalorija dnevno, 20 odsto bi bilo jednako 400 ili više kalorija, što je, na primer, mala porcija pomfrita i običnog čizburgera iz Mekdonaldsa koja sadrži ukupno 530 kalorija, navodi CNN.

Svi znamo da je jedenje prerađene hrane – supice, sosovi, smrznute pice i gotova jela – ono što nam olakšava život, ali da nije dobro za naše zdravlje. U tu hranu spada i ono što posebno volimo: viršle, kobasice, hamburgeri, pomfrit, gazirani napici, kolači i slatkiši uopšte, krofne i sladoled… Istraživanja su ranije pokazala da mogu da uvećaju rizik od gojaznosti, probleme sa srcem, dijabetes i kancer. Mogu čak i da skrate naš životni vek.

Sada je nova studija otkrila da konzumiranje više prerađene hrane može da doprinese ukupnom padu kognitivnih sposobnosti, uključujući i onih koji se tiču izvršnog funkcionisanja – sposobnosti obrade informacija i donošenja odluka.

U stvari, muškarci i žene koji su najviše jeli procesuiranu hranu imali su 28 odsto bržu stopu kognitivnog propadanja i 25 odsto bržu stopu pada izvršnih funkcija u poređenju s ljudima koji su jeli najmanje količine previše obrađene hrane, pokazala je studija.

Rudi Tanci, profesor neurologije na Harvardu i direktor jedinice za istraživanje genetike i starenje u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu, koji je napisao knjigu o procesuiranoj hrani, rekao je da je ključni problem sa previše prerađenom hranom taj što “obično ima mnogo šećera, soli i masti, a to sve podstiče sistemsku upalu, možda najveću pretnju zdravom starenju tela i mozga”.

“Pošto je zgodna kao brzi obrok, ona takođe zamenjuje hranu koja je bogata biljnim vlaknima i važna je za održavanja zdravlja i ravnoteže milijardi bakterija u mikrobiomu vašeg creva”, dodao je on, “što je posebno važno za zdravlje mozga i smanjenja rizika od bolesti mozga povezanih sa starenjem poput Alchajmerove bolesti.”

Ultraprerađena hrana se definiše kao “industrijske formulacije prehrambenih supstanci (to su ulja, masti, šećer, skrob i izolati proteina) koje sadrže malo ili nimalo cele hrane i obično uključuju arome, boje, emulgatore i druge aditive”, navodi se u studiji.

“Oni koji su konzumirali više od 20 odsto dnevnih kalorija iz prerađene hrane imali su 28 odsto brži pad ukupne kognicije i 25 odsto brži pad izvršnog funkcionisanja u poređenju s osobama koje su jele manje od 20 odsto”, navodi Natalija Gončalvez, istraživač na odeljenju za patologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sao Paolu.

“Ljudi treba da kuvaju više i pripremaju hranu sami. Kažemo da nemamo vremena, ali to zaista ne oduzima toliko vremena”, kaže dr Klaudija Suemoto, docent na odseku za gerijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sao Paolu. “I vredi toga jer ćete zaštititi svoje srce i zaštititi svoj mozak od demencije ili Alchajmerove bolesti. To je poruka za poneti: prestanite da kupujete stvari koje su previše obrađene.”

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime