Studija: “Fajzerova i AstraZenekina vakcina stvara sličan nivo antitela kod starijih od 80 godina, ćelijski odgovor jači kod imunizovanih AstraZenekom”

0
JesúS HellíN / Zuma Press / Profimedia

Stariji od 80 godina pokazuju slične reakcije na stvaranje antitela nakon vakcinacije jednom dozom Fajzerove ili AstraZenekine vakcine, dok su ćelijski odgovori (T-ćelije) pojačani nakon imunizacije AstraZeneka cepivom, pokazala je nova studija objavljena u naučnom časopisu “The Lancent”.

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Birmingemu i koju je podržao konzorcijum Ujedinjenog Kraljestva za imunologiju koronavirusa je prvo istraživanje koje direktno upoređuje antitela i ćelijski imuni odgovor između različitih kovid vakcina u bilo kojoj starosnoj grupi.

Velika Britanija i neke druge zemlje usvojile su program u kojem se interval između prve i druge doze vakcine produžava kako bi se povećala pokrivenost stanovništva prvom dozom.

U tom kontekstu (obe vakcine) pokazuju dobru kliničku efikasnost nakon jedne doze, ali je važno razumeti diferencijalne imunološke odgovore generisane različitim platformama vakcinacije. Ovo se posebno odnosi na starije, jer njihov imuni sistem funkcioniše manje efikasno nego što je slučaj kod mlađih i oni su grupa sa najvećim rizikom od infekcije koronavirusom.

Istraživači su prikupili uzorke krvi od 165 ljudi koji su imali između 80 i 99 godina. Od toga, 76 ljudi je dobilo jednu dozu Fajzerove vakcine, a 89 ljudi ispitanih jednu dozu AstraZeneke. Uzorci su prikupljeni pet do šest nedelja nakon primanja prve doze. Za upoređivanje imunološkog odgovora generisanog vakcinom korišćen je niz testova, uključujući testove na Spajk protein i T-ćelijske odgovore.

Rezultati su pokazali da su se antitela razvila kod većine ljudi u obe grupe – čak 93 odsto u slučaju Fajzerove vakcine i 87 odsto nakon imunizacije AstraZeneka cepivom. Slični nivoi odgovora na antitela uočeni su i nakon revakcinacije. Ćelijski odgovori (T-ćelije) su registrovani kod dosta manje ispitanika iz obe grupe – 12 odsto u slučaju Fajzerove vakcine i 31 odsto u slučaju cepiva AstraZeneke. Uz to, snaga ovog ćelijskog odgovora je u slučaju AstraZeneke vakcine je takođe bila tri puta veća u poređenju sa Fajzerovim cepivom.

Ovi rezultati ukazuju da se odgovori na antitela razvijaju kod većine ljudi starijih od 80 godina pet nedelja nakon jdne doze Fajzerove ili AstraZenekine vakcine. Relativno niže stope zabeleženih odgovora T-ćelija mogu se objasniti smanjenom imunološkom funkcijom koja je generalno prisutna kod starijih.

Dr Helen Peri, sa Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja (NIHR) na Univerzitetu u Birmingemu, i vodeća autorka studije, rekla je jasno kako “Fajzerova i AstraZenekina vakcina pokazuju dobru efikasnost”.

“Ali, moramo da razumemo osnovne imunološke odgovore koje generišu. To je naročito važno u vezi sa produženim rasporedom doza do 12 nedelja i njegovim uticajem na starije ljude“, rekla je dr Peri.

„U našoj studiji smo uspeli da otkrijemo reakciju na antitela kod većine ljudi starijih od 80, pet nedelja nakon prve doze neke od ove dve pomenute vakcine. Ovi odgovori na antitela su veoma ohrabrujući jer su u korelaciji sa onim što vidimo u stvarnim uslovima u Velikoj Britaniji. Takođe smo otkrili da je veći deo vakcinisanih AstraZeneka cepivom imao uočljivi ćelijski imuni odgovor u poređenju sa onima koji su primili Fajzerovu vakcinu. Sada treba da sprovedemo dalja istraživanja kako bismo razumeli šta znači ova razlika u odgovorima T-ćelija, i kako bismo mogli da radimo na optimizaciji budućih strategija vakcinacije”, rekla je takođe dr Peri.

Profesor Pol Mos sa Univerziteta u Birmingemu je rekao kako je važno da se razume da imuni odgovor koji generišu vakcine kovid-19 “varira u zavisnosti od starosti, razmaku između primanja dve doza i vrste primljene vakcine”.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-483-od-15-aprila/