Studija: „Čak i blagi oblik kovida dovodi do promena na mozgu“

Velika studija objavljena u naučnom časopisu Nature ukazuje da je mozak osoba koje su preležale kovid-19 doživeo „veći gubitak sive mase“, kao i abnormalnosti u moždanom tkivu, u poređenju sa onima koji se nisu inficirali virusom. Mnoge od tih promena bile su u predelu mozga koji je povezan sa čulom mirisa.

„Bili smo prilično iznenađeni kada smo videli jasne razlike u mozgu, čak i kod onih slučaejva sa blagom infekcijom“, kaže glavna autorka studije Gvenael Duo, vanredna profesorka neuronauke na Univerzitetu u Oksfordu, a prenosi CNN.

Duo i njene kolege analizirale su više od 400 osoba koje su u periodu između marta 2020. i aprila 2021. preležale kovid. Uporedili su rezultate sa podacima 384 neinficirane osobe slične starosti, socioekonomskih karakteristika i faktora rizika kao što su krvni pritisak i gojaznost. Od 401 zaražene osobe, njih 15 je hospitalizovano, dok je svih 785 učesnika bilo starosti između 51 i 81 godine.

Glavna autorka studije je objasnila da je normalno da ljudi, kako stare, gube u proseku od 0,2 do 0,3 odsto sive mase mozga na godišnjem nivou, i to u delovima mozga koji su povezani sa pamćenjem. Međutim, u proceni studije, ljudi koji su bili zaraženi koronavirusom izgubili su dodatnih od 0,2 do čak 2 odsto tkiva u poređenju sa onima koji nisu bili zaraženi.

Pored skeniranja mozga, učesnici su testirani na njihovu izvršnu i kognitivnu funkciju pomoću „Trail Making Test“ tehnologije, odnosno, alata koji se koristi prilikom otkrivanja kognitivnih oštećenja povezanih sa demencijom, kao i kod testiranja brzine i funkcije moždane obrade kod određene osobe. Istraživači su otkrili da su oni koji su imali najveći gubitak moždanog tkiva takođe bili i najslabije ocenjeni na ovom testu. Iako se čini da su oblasti mozga koje su najviše pogođene povezane sa olfaktornim sistemom (čulom mirisa), Duo kaže da nije jasno zašto dolazi do toga.

„Pošto abnormalne promene koje vidimo u mozgu inficiranih učesnika mogu biti delimično povezane sa gubitkom mirisa, moguće je da bi oporavak mogao dovesti i do toga da ove abnormalnosti mozga vremenom postanu manje izražene. Slično tome, verovatno je da će štetni efekti virusa (bilo direktnog ili indirektnog – putem inflamatornih ili imunoloških reakcija) opadati tokom vremena. Najbolji način da to saznate bio bi da ponovo skenirate ove učesnike za jednu ili dve godine“, kaže Duo.

I dok studija otkriva određenu povezanost između infekcije i funkcije mozga još uvek nije jasno na koji način i zbog čega do takve veze dolazi. Studija je pokazala da ljudi sa značajnim gubitkom čula mirisa takođe imaju povezan gubitak sive mase mozga. Međutim, ova studija nije procenila da li su ljudi zaista imali gubitak mirisa. Autori su upozorili da su nalazi samo trenutni, ali su istakli da „podižu mogućnost da bi dugoročne posledice infekcije kovid-19 vremenom mogle da doprinesu razvoju Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije“.

Doktor Ričard Ajzakson, neurolog i direktor Centra za zdravlje mozga na Univerzitetu Florida Atlantik, koji nije direktno uključen u istraživački tim studije, kaže da su rezultati i dobijene analize značajni za nuačnike, ali da istovremeno nisu „apsolutno zabrinjavajući“. Takođe, dr Alan Karson, profesor neuropsihijatrije u Centru za kliničnke nauke o mozgu na Univerzitetu u Edinburgu, koji isto nije učestvovao u samoj studiji, kaže da „na mozak mogu uticati drugi mehanizmi poput imunih, inflamatornih, vaskularnih ili psiholoških promena, ali ne i direktna infekcija (kovidom)“.