Svet

„Strahote Marijupolja upozorenje za novu opasnost u Sarajevu. Mir na Balkanu je ugrožen“: Tekst koji je objavljen u Gardijanu o „situaciji u regionu“

Nedeljnik.rs

22. marta 2022. 0

Predsedavajući Zelene grupe u Evropskom parlamentu Daniel Kon-Bendit, profesor evropskih studija na Univerzitetu Oksford Timoti Garton Eš, profesor političke teorije i studija demokratije na Univerzitetu u Lajpcigu Ireneuš Pavel Karolevski i profesor departmana „Ludvig Borna“ na Univerzitetu u Gisenu u autorskom tekstu za Gardijan ističu da „strahote ukrajinskog grada Marijupolja, koji je opkoljen ruskim snagama, predstavljaju novu opasnost za Sarajevo i da je mir na Balkanu ponovo ugrožen“.

„Na nedavnom evropskom samitu u Versaju propuštena je velika prilika – da se na simboličnom mestu pokrene novi posleratni poredak Evrope. Mi nismo sanjari – znamo da pridruživanje Evropskoj uniji nije šetnja u parku i da se za Ukrajinu, u principu, primenjuju iste procedure kao i za zemlje kandidate na Balkanu. Ali postojala je prilika da se uspostavi politička unija koja bi premostila jaz između labavijeg udruženja i punopravnog članstva. Umesto toga, evropski lideri su postupili kao da su redovne mirnodopske procedure EU i dalje prikladne u ekstremnom slučaju rata u Evropi. Projekat slobode i mira ustupio je mesto EU birokratama i činovninštvu“, piše u tekstu.

Autori navode da „EU poslednjih godina više nije ekonomska unije, a da ju je Vladimir Putin nenamerno pretvorio u normativni i institucionalni savez kao što je bilo i u godinama osnivanja“.

„To bi trebalo ponovo da se aktuelizuje jer sada zadatak nije samo da se Ukrajinu zaštiti od ruske agresije, već i da se pojača zaštitu njenih novijih članica, posebno baltičkih država, i da se u zaštitiu uključe sve one države koje žele da uđu u EU. Ono što je potrebno je ‘prošireni Vajmarski trougao’ – koji od 1991. povezuje Nemačku, Francusku i Poljsku. Time bi se posebna pažnja posvetila regionalnom širenju bezbednosne dimenzije unutar EU. Nemačka, Francuska, Poljska i baltičke države moraju da uđu u jaču saradnju u bezbednosnoj politici, ako je potrebno i u oblasti nuklearnog odvraćanja“, zaključuje se u tekstu.

Takođe se ističe da i Velika Britanija mora ponovo da se približi evropskoj političkoj zajednici.

„Ali jača zaštita od Rusije znači i da se Putinovim trojanskim konjima, poput Mađarske Viktora Orbana i Srbije Aleksandra Vučića, treba odlučnije suprotstaviti. Ovo postavlja pitanja pre svega o sprovođenju osnovnih zakonskih obaveza članstva Mađarske u EU i daljeg statusa Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU“, ističe se u tekstu.

Autori tvrde da „Bosna i Hercegovina zaslužuje posebnu pažnju u ovom kontekstu“.

„Srpski političari u Beogradu i Banja Luci (glavnom gradu Autonomne Republike Srpske) podstiču tendencije podela koje, 30 godina nakon početka rata u Jugoslaviji, razbijaju krhku bosansko-hercegovačku konfederaciju. Oni čak čine da novi rat između etničkih grupa u zemlji izgleda moguće. Velikosrpski separatisti mogu biti sigurni u aktivnu podršku Putinovog režima“, navodi se u tekstu koji prenosi Gardijan.

Kako autori zaključuju, Putin je „dao nacrt za takve sramne manevre 2008. u Gruziji i 2014. u Ukrajini (na Krimu)“.

„EU je zažmurila na to, ignorišući provokacije Kremlja i raznolike manevre protivnika evropskog jedinstva, od Marin Le Pen do Orbana. Dok je Putin pedantno pripremao svoje planove za napad, energetska zavisnost Evrope se dramatično povećala, dok su se nemačka potrošnja za odbranu smanjila. Sve ovo su aktivno promovisali, ne samo u Nemačkoj, politički akteri na prvoj liniji, uprkos jasnim dokazima ruskog neoimperijalizma. To danas nameće posebnu obavezu“, navode autori.

Oni smatraju da su „evropski građani sada uvideli jasnu opasnost, a njihove vlade ponovo stoje bliže jedna drugoj u odbrani demokratskih vrednosti i institucija“.

„Zajedno su odlučili da uvedu sankcije Rusiji i isporuče oružje Ukrajini. Kao što su sankcije i isporuke oružja trebalo da dođu, najkasnije, kada je ruska vojska 2021. rasporedila snage na granice Ukrajine, ne smemo sada čekati u slučaju Bosne i Hercegovine dok i tamo ne bude kasno“, piše u tekstu.

Autori navode da su „i 1992. godine tražili da Evropa preduzme odlučnu akciju za opkoljeni grad Sarajevo, ali uzalud“.

„Tek je genocid pokrenuo zakasnelu intervenciju, koju nije pratio stabilan poredak na Balkanu. Danas bi EU trebala biti opreznija i da iskaže svoju jasnu namjeru za uključivanjem BiH u političku zajednicu koja uključuje pomoć protiv mogućih provokacija i agresije. Trebalo bi da podrži savez koji upozorava srpske separatiste i obavezuje Hrvatsku, poput Slovenije, da podrži Federaciju Bosne i Hercegovine i da učestvuje u stabilnom posleratnom poretku širom Balkana. Vlada Srbije mora da shvati da će njena opcija za pridruživanje EU biti izgubljena ako ugrozi neizvesni mirovni poredak na Balkanu. Putinov projekat ‘ruskog sveta’ je imao slavnu preteču u ‘srpskom svetu’ Slobodana Miloševića“, navode autori.

Oni zaključuju da „Srbi u Banjaluci i Beogradu moraju da se odluče na koju će stranu.

„Milorad Dodik, lider bosanskih Srba, odbio je sankcije Rusiji. Ruski i kineski interesi su jasni u Beogradu. Jasan je signal Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori članici NATO-a, da pokažu da se ubrajaju u deo demokratskog sveta i da pripadaju proširenoj evropskoj zajednici. Napori da izborni zakon i državna uprava prestanu da se zasnivaju na etničkoj proporcionalnosti sve više odjekuju u bosanskom civilnom društvu, posebno među mlađom generacijom za koju etnički nacionalizam ne nudi nikakve šanse za mir i prosperitet“, zaključuju autori teksta za britanski Gardijan.