Aktivnost gripa ima tendenciju da raste od oktobra. Na južnoj hemisferi, koja završava sezonu gripa, ove godine je bilo mnogo gripa – i to možda neće biti dobro za nas na severu.
Ova godina može biti gora delimično zato što su ograničenja protiv COVID-19, koja takođe sprečavaju širenje gripa, popustila i zato što ljudi ove jeseni i zime mogu više da putuju nego u protekle dve godine. Sezone gripa bile su blage u poslednjih nekoliko godina, pa bi mnogi ljudi ove godine mogli biti podložniji jer njihov imunski sistem već neko vreme nije bio izložen virusu gripa.
Evo šta možete da uradite da biste ostali zdravi.
Primite vakcinu protiv gripa. Prerano je reći koliko će vakcina protiv gripa biti efikasna ove godine, ali čak i kada se vakcina ne poklapa dobro sa cirkulišućim virusima gripa, ona i dalje štiti ljude od ozbiljnih bolesti i komplikacija. Studija iz 2017. pokazala je da je vakcina protiv gripa smanjila rizik od hospitalizacije kod ljudi između 18 i 64 godine za 51 procenat i kod odraslih od 65 i više godina za 37 procenata tokom pet sezona gripa. Studija iz 2020. takođe je otkrila da je kod dece vakcinacija protiv gripa smanjila šanse za hospitalizaciju zbog gripa za 41 odsto.
Razmislite o buster vakcini protiv COVID-19. Stručnjaci se slažu da je bezbedno istovremeno dobiti vakcinu protiv koronavirusa i vakcinu protiv gripa. Ljudi koji primaju obe vakcine u isto vreme mogu da dožive više neželjenih efekata, kao što su bol u rukama, glavobolja i umor, koji su obično blagi. Oni sa većim rizikom od komplikacija gripa, uključujući trudnice, starije od 65 ili one koji imaju stanja poput astme, srčanih bolesti ili dijabetesa, možda bi trebalo da se vakcinišu protiv gripa što je pre moguće.
Nosite masku u prepunim zatvorenim prostorima i redovno perite ruke. Čak i ako se grip još uvek ne širi tamo gde živite, stručnjaci preporučuju nošenje maske u prepunim zatvorenim prostorima. Redovno pranje ruku će takođe smanjiti rizik da se razbolite jer se mnogi virusi, uključujući grip, prenose kontaktom sa kontaminiranim površinama. Bolesni ljudi mogu da ostave viruse iza sebe na kvakama i drugim površinama koje se često dodiruju, te se oni mogu preneti na vaše ruke a zatim na nos i usta.
Šta da radite ako se osećate bolesno? Pošto su simptomi gripa i COVID-19 slični, oba mogu uključivati curenje iz nosa, kašalj, groznicu, umor, bolove u telu ili glavobolju, preporučuju se brzi testovi na COVID-19 kako biste mogli da pratite smernice za izolaciju ako ste pozitivni. Možda bi bilo dobro da uradite i test na grip kod lekara jer ako vam se dijagnostikuje u prvih nekoliko dana od pojave simptoma, antivirusni lekovi pomažu da se simptomi minimiziraju, pa čak i skrate tok bolesti.
