Povodom Nedelje muškog zdravlja, koja se trenutno obeležava, dipl. psiholog Luka Vidojević iz MediGroup sistema govori o tome zašto muškarci često teže govore o emocijama, stresu i psihičkom opterećenju, ali i zašto je traženje pomoći znak odgovornosti prema sebi, a ne slabosti.
„Hajde, nije ti ništa.“
„Muškarci ne plaču.“
„Šta plačeš kao neka devojčica.“
Mnogi muškarci ove rečenice prvi put čuju još u detinjstvu. Iako se često izgovaraju bez loše namere, one šalju poruku da emocije treba potisnuti, a probleme rešavati u tišini. Vremenom, takva očekivanja mogu da otežaju prepoznavanje sopstvenih osećanja i traženje podrške kada je ona najpotrebnija.
Zato se psihičko opterećenje kod muškaraca ne ispoljava uvek kroz otvorenu tugu, strah ili zabrinutost. Često se krije iza hroničnog umora, razdražljivosti, povlačenja, preterane posvećenosti poslu, nesanice ili fizičkih tegoba koje se dugo zanemaruju.
Zašto muškarci teže govore o emocijama?
„Još od detinjstva dečaci i devojčice usvajaju različite obrasce ponašanja koji odgovaraju društvenim očekivanjima o tome šta znači biti muškarac, a šta žena“, objašnjava dipl. psiholog Luka Vidojević.
Kako navodi, dečaci se često susreću sa porukama poput: „Hajde, nije ti ništa“, „Muškarci ne plaču“ ili „Šta plačeš kao neka devojčica“. Takve poruke mogu dovesti do uverenja da je ranjivost znak slabosti i da vrede samo ako su jaki.
„Zbog toga mnogi muškarci kasnije iskazivanje emocija i traženje pomoći doživljavaju kao slabost. Često se ponose svojom snagom i izdržljivošću čak i kada im to šteti, a umor, stres, bol ili simptome bolesti zanemaruju, zbog čega ređe traže pomoć i manje brinu o svom zdravlju“, kaže Vidojević.
Koliko društvena očekivanja utiču na ćutanje?
„Društvo u velikoj meri utiče na mentalno funkcionisanje pojedinca, jer je ljudima veoma važno da budu prihvaćeni od strane drugih“, kaže dr Vidojević. Zbog toga mnogi muškarci osećaju pritisak da izdrže, prećute i nastave dalje, čak i kada im je teško. Međutim, potiskivanje emocija nije isto što i snaga.
„Ne postoje negativna i pozitivna osećanja, već prijatna i neprijatna. Svako osećanje ima svoju funkciju, a potiskivanje emocija lišava osobu važnih informacija o tome šta joj je potrebno i šta treba da promeni“, ističe psiholog.
Kako se stres ispoljava kod muškaraca?
Stres se kod muškaraca često ne vidi kroz otvoreno priznanje da im je teško. Može se ispoljiti kroz pojačan rad, nervozu, umor, povlačenje iz društvenih odnosa ili različite fizičke tegobe.
„Problem nastaje kada osoba ne rešava uzrok stresa, već pribegava različitim oblicima distrakcije jer suočavanje sa sopstvenim emocijama doživljava kao preteće. Kod muškaraca se to često ispoljava kroz preteranu posvećenost poslu ili intenzivnu fizičku aktivnost, ali i kroz druge rizične obrasce ponašanja. Takve aktivnosti mogu doneti privremeno olakšanje, ali dugoročno utiču na psihofizičko zdravlje, kao i na porodične i socijalne odnose“, objašnjava Vidojević.
Kada više ne treba „izdržati“?
Jedan od najvažnijih znakova da je vreme za pomoć jeste trenutak kada problem počne da utiče na svakodnevni život, posao ili odnose sa drugim ljudima.
„Uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Čim osoba primeti da njeno funkcionisanje na poslu ili u socijalnim odnosima počinje da trpi, trebalo bi da se obrati stručnjaku. Znakovi na koje treba obratiti pažnju su hroničan umor, nesanica, smanjena produktivnost, nedostatak motivacije, razdražljivost, učestaliji konflikti i povlačenje iz socijalnih odnosa“, otkriva dr Vidojević.
Prema rečima doktora, podrška bliskih ljudi je važna, ali ne treba da preraste u preuzimanje uloge spasioca.
„Treba izbegavati da ulazite u ulogu spasioca, jer nije moguće nekoga naterati na promenu ukoliko on to ne želi. Moguće ga je samo dosledno i strpljivo podsticati da potraži pomoć“, kaže Vidojević.
Briga o zdravlju nije slabost
„Briga o zdravlju spada u domen brige o sebi, a briga o sebi je deo šireg odnosa prema sebi. Potpuno je u redu tražiti pomoć kada je ona potrebna i to ne govori ništa o nečijoj vrednosti kao ljudskog bića. Za muškarca koji nikada nije razgovarao sa psihologom, prvi korak ne mora da bude veliki niti dramatičan. Budite otvoreni, hrabri i potražite pomoć kod stručne i kvalifikovane osobe, jer nemate šta da izgubite, a možete mnogo dobiti i živeti kvalitetnije“, poručuje Vidojević.
