Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u aprilskom broju.
Uspon ekstremne desnice u Portugalu
pišeSandra Monteiro
Nakon osam godina na vlasti, Socijalistička partija je izgubila izbore u Portugalu. Ako nijedna stranka ne osvoji apsolutnu većinu, koalicija desnog centra osvojiće najviše mandata. Njen lider, Luis Montenegro, preuzima vođstvo manjinske vlade u parlamentu, za sada bez udruživanja sa ekstremnom desnicom koja snažno napreduje. Ali zašto je ovaj uspeh ujedno i kraj portugalskg fenomena?
Indija, nova „nova svetska radionica“?
pišeBenedikt Manije
Želja Sjedinjenih Država da ograniče trgovinske razmene s Kinom predstavlja značajan izazov za multinacionalne kompanije, čiji su ekonomski modeli dugo vremena davali centralno mesto ovom azijskom divu. Da li bi za njih bilo dovoljno da se presele u Indiju?
U decembru 2023, indijske vlasti objavljuju da je tajvanska kompanija Foxconn – glavni proizvođač iPhone kompanije Apple – dodala 1,67 milijardi dolara (1,53 milijarde evra) svom početnom ulaganju od 600 miliona dolara u fabriku u Bangaloru, srcu indijske Silicijumske doline. Ova vest deluje kao mala bomba. Da li premijer Narendra Modi uspeva da od svoje zemlje napravi novi „svetski centar proizvodnje elektronskih sistema“, kako to voli da ponavlja?
Nesumnjivo je da Nju Delhi koristi de-riziking, raširenu strategiju koja podstiče kompanije da ograniče svoju ekonomsku izloženost „kineskom“ riziku – strategija koja ima i geopolitičku komponentu, da obuzda uspon kineskog carstva. Ako je verovati medijima, izgleda da su stvoreni svi uslovi za „veliku zamenu“ u Aziji. Indija je postala treća svetska ekonomija (izraženo u paritetu prema kupovnoj moći) 2022. godine, prestigavši bivšeg kolonizatora Veliku Britaniju. Pokazuje i najbrži rast na planeti: 6,7% u 2023. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa 6,5% za 2024. u odnosu na rast od 4,6% u Kini. Za mnoge, lansiranje indijske rakete ka Mesecu u avgustu 2023. bilo je metafora za uzlet zemlje. Međutim, ako ideja o Indiji kao novoj „novoj radionici sveta“ oduševljava diplomatske krugove i medijske redakcije, stvarna situacija poziva na oprez.
Narendra Modi i „etnička demokratija“
pišeKristof Žafrelo
Od kada je došao na vlast pre deset godina, premijer Narendra Modi raskida sa sekularnim projektom kakvog su zamislili očevi indijskog Ustava. Ovu evoluciju karakteriše etnicizacija demokratije i oblik autoritarizma koji podriva sve institucije.
Izborni uspeh Narendra Modija od 2014. godine zasniva se na jedinstvenoj kombinaciji demagogije i hinduizma. Ovaj nacionalistički pokret ima zasniva se na matrici Rashtriya Swayamsevak Sangh (Dobrovoljna nacionalna organizacija, RSS), paramilitarne organizaciju osnovane 1925. godine, čiji je cilj da ojača mlade Induse, kako fizički tako i moralno, kako bi se „odupirali“ muslimanima, koji se vide kao pretnju većini.
„Slučaj Asanž“ i dvostruki standardi
pišeNils Melzer
Afera Asanž je priča o čoveku koji je gonjen i zlostavljan zbog otkrivanja gnusnih tajni moćnika, pogotovo ratnih zločina, mučenja i korupcija. To je priča o namernoj sudskoj samovolji zapadnih demokratija koje, sa druge strane, žele da se predstave uzornim u pogledu ljudskih prava. To je takođe priča o namernom dosluhu obaveštajnih službi, iza leđa nacionalnih parlamenata i javnosti. Konačno, to je priča o izmanipulisanom i manipulativnom izveštavanju u velikim medijima u cilju izolovanja, demonizacije i uništavanja konkretne osobe
Kao posebnom izvestiocu za mučenje pri Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN), dužnost mi je da nadgledam da li se u svetu poštuje zabrana mučenja i zlostavljanja, da ispitam optužbe za kršenje ove zabrane i da prenesem pitanja i predloge uključenih država kako bi se pojedinačni slučajevi rasvetlili. Pošto sam istražio slučaj Džulijana Asanža, pronašao sam nepobitne dokaze političkog gonjenja i sudske samovolje, kao i mučenja i namernog zlostavljanja. Međutim, odgovorne države su odbile da sarađuju sa mnom u preduzimanju istražnih mera koje zahteva međunarodno pravo.
U demokratiji kojom upravlja pravna država svi su jednaki pred zakonom. To, u suštini, znači da uporedive slučajeve treba tretirati na isti način. Kao i Asanž danas, bivši čileanski diktator Augusto Pinoče stavljen je u britanski ekstradicioni pritvor, od 16. oktobra 1998. do 2. marta 2000. godine. Za mučenje i zločine protiv čovečnosti su ga gonile Španija, Švajcarska, Francuska i Belgija. Poput Asanža danas, Pinoče je tada sebe opisivao kao „jedinog političkog zatvorenika Velike Britanije“.
Međutim, za razliku od Asanža, Pinoče nije bio optužen za pribavljanje i objavljivanje dokaza o mučenju, ubistvu i korupciji, već za stvarno izvršavanje, naručivanje i prihvatanje takvih zločina. Sa druge strane, za razliku od Asanža, njega nisu posmatrali kao pretnju po interes britanske vlade, već kao na prijatelja i saveznika iz doba Hladnog rata i, što je ključno, iz doba Folklandskog rata.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
