Dug razgovor s Titom na palubi. Iskazao sam mu svoje političke poglede i kritičku ocenu našeg stanja. Izneo sam mu svoje mišljenje o Rusiji, Balkanu, Americi. Zalagao sam se da se svestrano integrišemo u svet. Saglasio se.

„Vi se, druže Ćosiću, morate da prihvatite neke političke dužnosti. Vi mi morate pomoći. Stanje naše zemlje je vrlo rđavo. Socijalizam, ideali stotina hiljada boraca su u pitanju.“ 

Tito se uzdržava od hrane. Pije vitamine. Taj čovek ni u čemu ne trpi suprotstavljanje. Traži apsolutnu poslušnost. Ljuti se zbog sitnica.

O Staljinu rado govori; i ja ga o Staljinu najviše zapitkujem. 

Kada je 1944. sa Visa odleteo u Moskvu, Staljin ga je napao: „Šta vi to tamo radite; Kakve su to proleterske brigade i petokrake zvezde?“

A ja mu kažem: „narod je pošao u te proleterske brigade i s tim petokrakama pobeđuje“.

Uveče je u Staljinovoj vili priređena večera. Tada ga je Staljin srdačno dočekao, zagrlio i, posle velike pijanke, zdravica, igranja ruskih narodnih igara, poljubio i rekao: „Ti, Valter, nasleđuješ mene za Evropu.“

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.