Bio sam veliki fan trip-hopa kada sam prvi put čuo za Morcheebu. Video sam vas rame uz rame sa bendovima kao što su Massive Attack i Portishead. Da li ste sebe doživljavali kao trip-hop bend ili ne?
Sećam se da me je ta etiketa tada pomalo nervirala, ali danas na to gledam sa nostalgijom — bilo je zapravo kul, pretpostavljam. Tada je postojalo nekoliko bendova sa sličnom idejom da kombinuju hip-hop ritmove sa dub atmosferama i preko toga pišu prave pesme. Većina njih bila je iz Bristola, dok smo mi bili iz Londona, i mislim da je to dosta uticalo na naš zvuk, jer je muzika tada bila prilično regionalna i „plemenska“, pre nego što je internet sve homogenizovao. Još jedno sećanje koje imam jeste kada sam prvi put čuo album „Dummy“ od Portisheada. Mislio sam da zvuči gotovo komično sablasno i možda malo previše stilizovano, ali danas se taj album, naravno, smatra apsolutnim klasikom.
Britanska muzička scena devedesetih bila je neverovatno uzbudljiva. Tu su bili britpop, trip-hop i mnogi drugi pravci koji su se razvijali istovremeno. Mnogi bendovi iz tog perioda danas se vraćaju, makar povremeno, npr. Oasis, Blur i Pulp. Kako ste tada gledali na muzičku scenu devedesetih?
Bilo je prilično zabavno jer je delovalo kao da se ceo svet prvi put još od kasnih šezdesetih fokusirao na britansku muziku. Iskreno, nisam baš voleo tu muziku — više sam slušao stare rhythm and blues ploče ili Džimija Hendriksa. Ipak, bilo je lepo družiti se sa ljudima iz Blura i Oasisa. U stvarnosti su mnogo prijatniji nego što bi njihove reputacije sugerisale, naročito Lijam — stvarno je sjajan lik.
Već ste nekoliko puta nastupali u Beogradu i Srbiji.
Da, imali smo sjajne koncerte i festivale u Srbiji tokom godina i veoma nam je drago što se vraćamo. Svet je politički pomalo poludeo u poslednjoj deceniji i lepo je širiti mir, ljubav i razumevanje kroz muziku. Radost je mnogo produktivnija od gorčine.
Do sada ste prodali oko deset miliona albuma. Da li se sve odvijalo manje-više onako kako ste želeli — ili kako je bilo suđeno?
Postojimo već 30 godina i bilo je uspona i padova, ali trudim se da živim u trenutku i uživam u muzici. Naravno, bilo je velikih trenutaka, poput albuma „Big Calm“, koji je i dalje mnogima omiljeni, ali i teških perioda, kao kada je Skye napustila bend. Sve u svemu, mislim da smo prošli sasvim dobro. Poslednja tri albuma koja smo objavili za našu etiketu Fly Agric Records bila su veoma prijatno iskustvo. Mislim da smo sada možda oslobođeni očekivanja i da sebe više ne shvatamo previše ozbiljno. „Prati ono što te ispunjava“, što bi se reklo.
Deluje kao da su koncerti danas veći i grandiozniji nego ikada. Da li postoje neki izvođači ili bendovi iz poslednjih nekoliko godina koji su vam posebno zanimljivi?
Danas se mnogo toga dešava. Smatram da je stadionski pop koji zauzima 90% medijskog prostora smrtno dosadan, ali sa strane postoje neverovatni novi muzičari i bendovi koji zaista znaju da sviraju. Mladi ljudi ponovo pokazuju interesovanje za pravu muziku, poput džeza, i deluje mi kao reakcija na preteranu upotrebu tehnologije u muzičkoj produkciji i naše opšte oslanjanje na računare. Moj omiljeni novi bend je Kazdoura iz Libana i Sirije.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 28. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
