Šta zapravo hoće Bajden: Kako je “ujka Džo” u Glazgovu i Rimu dobio ono što (još uvek) ne može u Vašingtonu?

0
ROTA / Camerapress / Profimedia

Uoči puta na samit G2O najvećih ekonomija sveta u Rimu prethodnog vikenda, “domaća” agenda Džozefa Bajdena ostala je nerealizovana jer demokrate nisu uspele da zaključe dogovor, a predsednica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi je morala da odloži glasanje o paketu vrednom 3.000 milijarde dolara budžetskih sredstava. Bajdenov predlog uključuje značajna ulaganja za brigu o deci, u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i velike inicijative za rešavanje klimatskih promena koje bi, ako budu usvojene, bile najveća akcija koju je ikada preduzeo američki Kongres. A prihod bi dolazio od povećanja poreza za korporacije i bogate.

“Niko nije dobio šta je želeo, uključujući i mene. Ali to se valjda zove kompromis”, rekao je Bajden, aludirajući na tanku većinu demokrata u Predstavničkom domu.

Bio je to očigledan neuspeh za Bajdena – iako možda samo privremen – ali i demokratske lidere koji su se nadali da će predsedniku Sjedinjenih Država doneti pobedu kojom bi mogao da se “pohvali” tokom svog šestodnevnog putovanja u Evropu na važan ekonomski skup, ali i još važnije klimatsko okupljanje šefova država u škotskom Glazgovu, posebno imajući u vidu kakav je “haos” u tom polju ostavio njegov prethodnik Donald Tramp, povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Zato je i svoje izlaganje u Glazgovu započeo izvinjenjem za ono što je Tramp učinio globalnim klimatskim dogovorima.

Pred odlazak u Italiju i Škotsku, čak ni ankete nisu bili najpovoljnije. Prema analizi NBC-ja, na koju se poziva Vašington post, oko 42 odsto Amerikanaca u ovom trenutku odobrava Bajdenovu politiku. Međutim, kako se ističe u analizi Njujork tajmsa, “Džo” je preokrenuo stvari poenima u inostranstvu.

Najpre u Rimu.

Bajden je ukinuo tarife na čelik i aluminijum koje je doneo Tramp, a koje su izazvale tenzije između SAD i Evropske unije. Okupio je saveznike oko ideje koja bi za cilj imala da spreči Iran u razvoju nuklearnog naoružanja, što je politika koju je prethodna administracija napustila. Postigao je dogovor sa drugim državama o okončanju vladinih finansiranja novih termoelektrana na ugalj, što je deo šire agende za smanjenje klimatskih promena i vraćanje međunarodnog liderstva u temi koju je Tramp naročito izbegavao.

Takođe, na samitu G20 je sklopljen sporazum koji za cilj ima da korporacije ubuduće plaćaju više poreza.

Naime, lideri 20 najvećih svetskih ekonomija podržali su predlog SAD o globalnom minimalnom korporativnom porezu od 15 odsto, od 2023. godine. Sporazum, nastao na osnovu predloga Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dizajniran je da zaštiti poreske prihode i ponudi stabilnost preduzećima koja posluju preko nacionalnih granica. Prema planu, minimalna stopa od 15 odsto na profit velikih preduzeća trebalo bi da poveća dodatne prihode za većinu vlada, dok će se poresko opterećenje prebaciti na mesto poslovanja, a ne na mesto registracije. Međunarodne korporacije će, shodno tome, imati manje šanse da primenjuju šeme izbegavanja poreza kroz takozvane “poreske rajeve”.

Neke nacije, prema prognozama Volstrit džurnala, na koje se pozvao Gardijan, imaće više koristi od drugih. Recimo, dodatni prihodi od minimalnog korporativnog poreza SAD biće 15 puta veći u odnosu na Kinu.

Doduše, Bajdenova administracija je tražila donju stopu poreza na dobit preduzeća od 21 odsto, ali je stopa od 15 odsto i dalje predstavljala pobedu za SAD pred put u Glazgov i najvažniji samit o klimi, u najvažnijoj deceniji za planetu. Takođe, predloge će i dalje morati da ratifikuju zemlje učesnice. U slučaju SAD, to zahteva dvotrećinsku većinu u senatu.

Nakon Rima, Bajden je održao govor na 26. samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu.

Ambicije predsednika SAD da predvodi svet u usporavanju zagrevanja planete biće testirane na dva kontinenta ove nedelje, u Škotskoj, i u Vašingtonu gde se domaći zakonodavci približavaju rešenju kojim bi se ostvarile Bajdenove vizije.

“Susrećemo se sa očima istorije i sa velikim pitanjima koja su pred nama“, rekao je Bajden na početku klimatskog samita “COP26” u Glazgovu, u nadi da će podstaći i druge zemlje da preduzmu korake za smanjenje emisije i držanje rasta globalne temperature pod kontrolom.

„Hoćemo li delovati? Hoćemo li učiniti ono što je neophodno? Hoćemo li iskoristiti ogromnu priliku koja je pred nama ili ćemo buduće generacije osuditi na patnju? Ovo je decenija koja će odrediti odgovor”, upitao je Bajden okupljene.

Međutim, Bajdena su na domaćem terenu već nekoliko puta sputali sukobi među demokratama, kao i interesi proizvođača fosilnih goriva, koji su ga primorali da smanji neke od najhrabrijih aspekata svoje klimatske agende. Bajden je na samit u Glazgovu došao sa porukom hitne intervencije i ubedljivim obećanjem da će prepoloviti američke emisije gasova staklene bašte do 2030. Skepticizam postoji zbog povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma, ali Bajden insistira na tome da će njegova administracija raditi predano da bi se ispravile načinjene greške.

A glavni ciljevi SAD predstavljeni u Glazgovu su da se obuzda dalji porast temperature, da se deluje hitno, da se ceo proces iprati finansijski i da se dovrši dogovoreno u Parizu 2015. godine.

Predlozi koji su trenutno na čekanju u Kongresu, a za koje je Bajden u nedelju rekao da veruje da bi mogli da prođu u toku sledeće nedelje, odražavaju istorijske investicije u smanjenje emisije gasova staklene bašte koje doprinose globalnom zagrevanju. Dan pre početka samita u Škotskoj, lideri Grupe 20 u Rimu podržali su obavezu da se prosečna globalna temperatura zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa, što je simboličan gest koji ipak predstavlja napredak.

Bajdenov izazov u Glazgovu je bio da ubedi kolege da će SAD ostati privržene tom cilju, i da ih nagovori da svi zajedno učine više. Kako je to opisao Džon Keri, zadužen za pitanje ekologije i klimatskih promena u Bajdenovoj administraciji, reč je o “odlučujućoj deceniji”.

Možda je baš zbog tog prikaza ozbiljnosti situacije i vraćanja poverenja SAD, Bajdenov tim uključio mnogobrojne ​​članove kabineta, desetine članova Kongresa, pa čak i bivšeg predsednika Baraka Obamu. Prema analizi CNN-a, SAD moraju, ne samo da pokažu sopstvena agresivna opredeljenja i akcije, već i da ih iskoriste za lidersku ulogu u tom procesu.

Ipak, Bajden nije uspeo u nameri da u Glazgov dođe sa izglasanim zakonima koje je predložio u okviru svog predsedničkog plana – što je samo najnoviji primer na koji globalni igrači mogu da ukažu kao razlog za skepticizam prema namerama SAD, nakon više od tri decenije svedočenja kako se klatno američkog liderstva ljulja napred-nazad kada je reč o zalganju za stvarno delovanje u sprečavanju globalnog zagrevanja. Nakon što je Obama borbu protiv globalnog zagrevanja predstavio kao jedan od prioriteta svoje administracije, Tramp je preokrenuo kurs, poništivši propise o emisiji izduvnih gasova, elektranama i još mnogo toga. Takođe, svetski lideri još uvek pamte Protokol iz Kjota, koji su SAD odbile da ratifikuju.

Ipak, očekuje se da će sveobuhvatno socijalno zakonodavstvo na kraju biti usvojeno možda već i ove nedelje. Čak i kada je predlog zakona lišen glavnih liberalnih prioriteta i smanjen sa 3,5 triliona dolara na 1,75 biliona dolara, zadržao je prvobitno zamišljenih 555 milijardi dolara namnjenih za oblast klime i čiste energije, što je najveća pojedinačna investicija u tom polju u američkoj istoriji. Paket, doduše , ne uključuje program čiste električne energije, koji je uklonjen nakon što se senator Džo Mančin iz Zapadne Virdžinije usprotivio. Mančin predstavlja Zapadnu Virdžiniju koja je bogata ugljem, jednom od najprljavijih tehnologija, i ima bliske veze sa industrijalcima iz tog sektora. Ipak, paket investiranja u oporavak klime sadrži i 320 milijardi dolara u vidu poreskih kredita za čistu energiju, električna vozila i druge projekte zelene energije.

Uz svu vašingtonsku političku diskusiju o tome šta okvir koji je Bajden postavio znači ili ne, zvaničnici ga i dalje vide kao konkretan dokaz posvećenosti SAD klimatskim promenama.