Šta sanjamo kada sanjamo o kovidu

Piše Benedikt Keri, Njujork tajms

0
Andrea Ućini za Njujork tajms

Jato insekata stiglo je rano u ovoj godini noćnih mora. A sa letom su došli jednako uznemirujući snovi: da ste ostali zaglavljeni u masi, nagi i bez maske; da ste ispred muškaraca u belim bolničkim uniformama koji govore “Rešićemo se starijih”.

S jeseni, pojavile su se i drame o ukletim kućama, posebno kada je reč o ženama koje brinu o ranjivim rođacima ili onima koje se muče sa školovanjem na daljinu.

“Desetogodišnje dete mi uči od kuće”, rekla je jedna majka istraživačima koji su nedavno sproveli studiju o snovima u pandemiji. “Sanjala sam da me je škola pozvala i da su mi rekli da su odlučili da čitavo odeljenje dođe kod mene. I da ću ja morati da ih podučavam sve dok se škole ne otvore.”

Dr Dirdri Baret, psihološkinja sa Harvardove medicinske škole, zaronila je u snove hiljada ljudi tokom ove godine.

“Jasno je da je došlo do nekih promena u sadržaju snova, kada uporedimo početak pandemije i kasnije stadijume”, kaže Baretova. “To nam daje dobru indikaciju o tome šta najviše tišti ljude.”

Dirdri Baret je i glavna urednica naučnog časopisa “Dreaming”, koji je u svom septembarskom broju objavio četiri nova izveštaja o tome kako je uspavani mozak “usvojio” pretnju kovida-19. Njihovi nalazi osnažuju ono što su naučnici i dosad smatrali o igri anksioznosti tokom REM faze: slike ili metafore predstavljaju najurgentnije brige. Radovi pokušavaju da odgovore i na veće pitanje: koja je svrha snova, ako ih uopšte ima?

Odgovori koje nudi nauka ponekad se čine međusobno isključivim, ili su makar blizu toga. Frojd je razumeo snove kao ispunjavanje želja; finski psiholog Anti Revonsuo smatrao je da su to mahom simulacije neposrednih opasnosti. Poslednjih godina, naučnici koji proučavaju mozak tvrde da REM faza – period tokom kojeg se odvija najviše sanjanja – poboljšava kreativno razmišljanje, učenje i emotivno zdravlje. Da je, na neki način, to nesvesna psihoterapija. No neki dokazi upućuju na sumnju da snovi imaju značajniju, ili bilo kakvu psihološku svrhu – da to nije ništa drugo doli “nameštanje uma da bude spreman za buđenje”, kao što to tvrdi dr Dž. Alan Hobson, psihijatar sa Harvarda.

Četiri nove studije su ukorenjene u nešto opipljivijoj ideji poznatoj kao hipoteza o kontinuitetu. Ona kaže da sadržaj snova samo odražava ono što su ljudi mislili, osećali ili radili tokom dana – i ono dobro i ono loše.

Nisu svi snovi bili uronjeni u tamu i strah tokom prethodnog perioda. Mnogi su zapravo bili veoma prijatni, i uključivali su susrete s prijateljima i porodicom, ili radost što je virus napokon eliminisan. Bilo je tu i želja i pretnji, zdravstvenih mera i pogrešaka, i prilagođavanja brzini kojom se šire vesti, uz periodične injekcije nade.

Ukratko, studije sugerišu da snovi ipak imaju svrhu, i to ne samo jednu.

A što se tiče svih nas, možda bi bilo dobro da imamo na umu da noćne more o kovidu-19, baš kao i sve druge noćne more, umeju da budu emotivno preterane.

“Nekad je strašno dok spavate, ali onda se probudite i bude vam smešno”, kaže dr Baret. “Kriza je manja nego što ste mislili.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime