Pojava omikron varijante koronavirusa podstakla je spekulacije o njegovoj većoj otpornosti na vakcine protiv kovid-19, čak i od delta soja. Ali šta to znači za nekoga ko je u proseku primio dve doze vakcine?
Većina vakcina funkcioniše na principu ojačavanja otpora imunog sistema u borbi protiv šiljaka proteina koronavirusa, koji svojim vezivanjem za „ACE2“ receptore dovodi do infekcije, prenosi Gardijan.
Omikron, kako je do sada poznato, sadrži više od trideset mutacija u šiljastom proteinu kovid-19.
Međutim, uprkos svim ovim promenama, veruje se da će postojeća antitela i T–ćelije – koje su, zapravo, izgrađene kao odgovor na „napad“ virusa – biti dovoljne za delimičnu zaštitu.
Profesor imunologije na Kraljevskom koledžu u Londonu Deni Oltman kaže da informacije koje stižu iz Južne Afrike, gde je novi soj identifikovan, ukazuju da „stvari ne moraju izgledati toliko ozbiljno, kako se predstavlja“ i da „vakcinacija još uvek ima pokriće“, dodajući da važnu ulogu igraju T-ćelije.
Pitanje je o kolikoj tačno zaštiti se radi?
Poznato je da se ljudi koji su primili dve doze vakcine mogu da se zaraze delta sojem virusa, iako su šanse za to otprilike tri puta manje nego u slučaju nevakcinisanih. Takođe, smrtni ishod prilikom zaraze je devet puta manje izgledniji za one koju su primili duplu dozu. Oni koji su primili dve doze vakcine, te bili zaraženi delta sojem virusa, nalaze se u boljoj poziciji nego ostali.
Profesor Pol Morga, imunolog na Univerzitetu u Kardifu, tvrdi da je „najverovatniji ishod slabljenje imuniteta, a ne potpuni gubitak“. Takođe naglašava da je dodatno jačanje zaštite trećom dozom vakcine predstavlja dobru ideju, s obzirom da je potrebno ojačati oslabljeni imunitet.
„Dakle, dok neka od antitela i T-ćelija protiv ranijih verzija virusa, ili protiv vakcina, možda, neće biti efikasna, biće i drugih, koji će ostati efikasni“, kaže Morgan.
Najveća briga ostaju nevakcinisani, koji su kako kaže Dejvid Metjuz, profesor virusologije na Univerzitetu u Bristolu “u velikoj opasnosti od zaraze, s obzirom da se omikron varijacija još brže prenosi, te postoji mogućnost da će veliki broj ljudi morati da bude hospitalizovan”.
Postoje neki razlozi za optimizam, kada je reč o efikasnosti postojećih vakcina. Piter Ingliš, penzionisani savetnik za kontrolu zaraznih bolesti, kaže da je prvi „taj što još ne znamo kako će se omikron ponašati u visoko vakcinisanoj populaciji“.
„Sasvim je moguće da će ljudi koji su primili dve ili, još bolje, tri doze postojećih vakcina biti dobro zaštićeni od novog soja“, kaže dr Ingliš.
„Ali moguće je i da ćemo imati mnogo manju zaštitu sa postojećim vakcinama. Još uvek nemamo dovoljno informacija“, dodaje.
Dugi razlog za optimizam je postojanje antivirusnih lekova, kao što je molnupiravir. Takođe, postojeće terapije, kao što je antiinflamatorni lek deksametazon, takođe će verovatno delovati protiv omikrona, jer cilja na odgovor tela na virus, a ne na sam virus.
Konačno, postoji mogućnost modifikacije postojećih vakcina kako bi efikasno delovale protiv novog soja, ukoliko ova varijanta, u značajnom procentu, zaista izbegne imunološki odgovor izazvan vakcinom, što će biti poznato tek za nekoliko nedelja.
„Platforme ‘iRNK’ i vektora omogućavaju da se izvrše veoma brze promene u preciznim antigenima koji se koriste. To znači da bi bilo moguće, relativno brzo (u roku od nekoliko meseci), proizvesti vakcinu sa antigenima prilagođenim novoj varijanti“, zaključuje dr Ingliš.
Omikron je nesumnjivo ozbiljna prepreka na putu koji vodi ka izlazu iz ove pandemije, ali na osnovu prvih analiza, malo je verovatno da će se svet vratiti na nivo na kom je bio na početku pandemije.
Tagovi
