Šta koronavirus radi našim plućima? U 80 odsto slučajeva ne znamo da ga imamo, 6 odsto zaraženih se bori sa pneumonijom

0
Foto: Profimedia

Pandemija koronavirusa se proširila na ceo svet, a broj zaraženih i preminulih raste iz dana u dan. Ono što je do sada poznato o virusu korona je da može izazvati teške upale pluća, odnosno, respiratorni sindrom koronavirus 2 ili Sars-Cov-2, prenosi Gardijan.

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je proglasila pandemiju, a više od 300.000 hiljada zaraženih i trinaest hiljada umrlih širom planete (zaključno sa 22. 3. do 14 časova) jasno ukazuju na ozbiljnost problema.

Međutim, većina obolelih se od virusa korona oporavlja bez potrebe za kliničkim lečenjem. Prema izveštaju SZO, više od 80% ljudi preleži koronavirus sa blagim simptomima.

Mnogi neće ni znati da su, možda, bili zaraženi virusom COVID-19. Jedna od šest osoba ima ozbiljnije probleme koje se, pre svega, odnose na rspiratorne infekcije – otežano disanje. Takvim slučajevima su potrebni respiratori.

Australijska redakcija Gardijana je razgovarala sa predsednikom Kraljevskog koledža pulmologa Australije profesorom Džonom Vilsonom o tome kako virus utiče na ljude i kada je infekcija najopasnija.

Vilson tvrdi da je najozbiljnija posledica virusa COVID-19 potencijalna pneumonija.

Australijski pulmolog kaže da se zaraženi koronavirusom mogu svrstati u četiri kategorije.

Prvu kategoriju čine osobe koje su pozitivni na koronavirus, ali ne osećaju čak ni osnovne simptome.

Zatim slede slučajevi koji imaju infekciju gornjih disajnih puteva.

“To znači da osoba ima temperaturu i kašalj, odnsono, blaže simptome poput glavobolje ili konjuktivitisa”, kaže Vilson i dodaje “prve dve grupe možda nisu ni svesni da imaju virus korona, ali su svakako prenosnici infekcije”.

Najveći broj zaraženih spada u treću kategoriju koju karakterišu osobe sa povišenim temperaturama i ostalim simptomima sličnim sezonskom gripu, ali na duži period.

Četvrtu i, najteže poguđenu grupu, čine osobe kod kojih virus napada respiratorne organe i izaziva pneumoniju, pa je osobama potrebno bolničko lečenje i respiratori. U ovom slučaju, radi se o životnoj opasnosti zaraženih.

“U Vuhanu se pokazalo da je 6% ljudi, od svih zaraženih, spadalo u poslednju kategoriju”, kaže Vilson, a prenosi Gardijan.

SZO je ranije u rizične grupe kod kojih virus može izazvati ozbiljnije respiratorne probleme svrstao starije osobe, srčane bolesnike, osobe sa dijabetesom i povišenim krvnim pritiskom i, svakako, osobe koje su ranije imali respiratornih problema.

Kako se razvija pneumonija?

Vilson kaže da su kašalj i povišena temperatura posledica infekcije koja dopire do respiratornog stabla – vazdušnih prolaza koji dopremaju vazduh do pluća.

“Obloga respiratornog stabla je povređena, prouzrokujući upalu. To iritira sluznicu i dovoljne su najsitnije čestice u sluznici, koje mogu podstaknuti kašalj”, rekao je Vilson.

Kada se infekcija pogorša, ona prolazi kroz obloge disajnih puteva i prelazi na jedinice za razmenu inspiratornog gasa, piše Gardijan.

“Ako se zaraze, jedinice regauju izlučivanjem upalnih materija u vazdušne vrećice koje se nalaze na dnu naših pluća”, rekao je Vilson.

Ukoliko se upale vrećica za vazduh, Vilson smatra da do izlivanja upalnog materijala (tečnost i uoaljene ćelije) što, naposletku, dovodi do upale pluće ili pneumonije, prenosi Gardijan.

Pluća pod upalom ne mogu dopremiti dovoljno kiseonika u krvotok, smanjujući sposobnost tela da preuzme kiseonik i da se oslobodi ugljen-dioksida.

“To je uobičajen uzrok smrti teške pneuomonije”, zaključio je Vilson.

Australijski ekspert za respiratorne bolesti smatra da su pacijenti sa pneumonijom izloženi riziku razvoja sekundarnih infekcija, pa je zato potrebno primeniti ilečenje antivirusnih lekova ili antibiotika.

Da li se pneumonija COVID-19 razlikuje od uobičajenih?

Profesorka Kristine Dženkis, predsedavajuća Fondacije Australija i jedna od vodećih pulmologa u Australiji smatra da se COVID-19 pneumonija razlikuje od uobičajenih slučajeva pneumonije.

“Većina upala pluća koje smo do sada zabeleželi su do sada bile bakterijske i one reaguju na antibiotike”, rekla je Dženkis.

Vilson smatra da postoji još jedna bitna razlika pneumonije COVID-19, a odnosi se na činjenicu da koronavirusne pneumonije pogađaju cela pluća, a ne samo pojedinačne delove.