Šta je “kultura otkazivanja”? I zašto Noam Čomski strahuje od isključivanja ljudi iz javnog života…

Pogubno je za levicu, tvrdi Čomski, da preuzima desničarsku strategiju. "To je autodestruktivno..."

1
Profimedia

Nedavno je Noam Čomski, zajedno sa desetinama umetnika, pisaca i akademika svih profesija, potpisao otvoreno pismo u američkom Harper’s Magazinu kojim se oštro osuđuje ‘kultura otkazivanja’, nastala “usled kompletnog potopa bilo kakvog dijaloga i mogućnosti javne rasprave”. 

Šta je kultura otkazivanja?

To je aktuelna navika savremenog društva da određene ličnosti istisne iz javnog života, namernim bojkotom, s obzirom na određenu sekvencu njihove biografije, određeno nedolično ponašanje, ili drugačije (najčešće pogrešne) stavove.

Ta je kultura otkazivanja otpočela od pokreta #MeToo koji je s pravom uticao na rušenje kredibiliteta određenih javnih ličnosti. Nastavilo se dalje kroz odbranu prava različitih manjinskih grupa, da bi se poslednjih dana govorilo i o menjanju reči američke himne, jer ih je pisao čovek koji je bio robovlasnik u 18. veku.

Na popisu “žrtava” kulture otkazivanja su i Kevin Hart, Kevin Spejsi, Erika Badu, Tejlor Svift, Bil Gejts, Rajan Adams, Majkl Džekson, Vudi Alen, piše Jutarnji list.

Razlog za pisanje otvorenog pisma upravo je to što se o tome ne govori dovoljno, a kada se i govori o tome, onaj koji tu temu pokrene, postaje nova žrtva “kultura otkazivanja”.

Strah od gušenja dijaloga i bilo kakve javne rasprave podstakao je brojne umetnike, pisce, akademike da napišu to otvoreno pismo, a Čomski objašnjava da je njegov najveći strah da je levica preuzela mehanizme desnice i time počela da isključuje ljude iz javnog života.

“Kultura otkazivanja je u širem smislu jedna tradicionalna metoda, gotovo mehanizam mejnstrim establišmenta, koja se, do zadnjih par godina jedva primećivala i kojom se, do evo zadnjih nekoliko godina, uspešno branilo levici da učestvuje u javnim raspravama i javnom životu…”

Čomski objašnjava i zbog čega je taj metod bio nevidljiv.

“Razlog je ustvari jednostavan. Dodaću, nažalost jednostavan. Jer se u dominantnoj, glavnoj ideologiji desnog centra smatralo legitimnim nametati granice levim idejama i inicijativama.”

Zbog toga, kaže, čak i ako bi ta strategija bila uspešna, ona ne može biti dobra.

“Takvo će prisvajanje desničarskih mehanizama gušenja dijaloga i javne rasprave za levicu biti pogubno, jeste pogubno i taktički je izuzetno autodestruktivno”, tvrdi Čomski.

1 KOMENTAR

  1. “To cancel” u ovom kontekstu nije otkazivanje, jer se ne misli na događaj (to cancel a concert) već na poništavanje nekog neželjenih uticaja, ili uklanjanje, neutralisanje osobe iz javnog opštenja ili čak iz istorije. “Kultura poništavanja” je verujem preciznije tumačenje.

Comments are closed.