Smrt glumca Džejmsa Van Der Bika, koji je preminuo u 48. godini nakon što mu je 2023. dijagnostikovan kolorektalni karcinom, ponovo je skrenula pažnju na bolest o kojoj se često govori tek kada pogodi poznate. Iako ukupne stope obolevanja opadaju zahvaljujući skriningu, stručnjaci upozoravaju na zabrinjavajući porast među mlađima od 50 godina.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kolorektalni karcinom je treći najčešći rak u svetu i drugi vodeći uzrok smrti od malignih bolesti. Dobra vest je da je u ranoj fazi u velikom procentu izlečiv.
Kolorektalni karcinom je zajednički naziv za rak debelog creva (kolona) i rektuma, završnog dela debelog creva. Iako su anatomski povezani, terapijski pristup može se razlikovati. U nekim slučajevima tumor se može javiti na oba mesta, piše Gardijan.
Može li da se spreči?
Ne postoji apsolutna garancija, ali rizik se može smanjiti. Preporučuje se izbegavanje pušenja i prekomernog unosa alkohola, i preporučuje ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima. Prerađeno meso (viršle, slanina) i visok unos crvenog mesa povezani su sa povećanim rizikom. Istraživanja pokazuju da osobe koje konzumiraju najviše crvenog mesa imaju oko 30% veći rizik, a oni sa visokim unosom prerađenog mesa oko 40% veći rizik od razvoja bolesti. Zbog toga lekari često preporučuju mediteranski način ishrane – više biljnih namirnica, ribe i nemasnih proteina.
Fizička aktivnost je još jedan važan zaštitni faktor. Redovno vežbanje ne samo da smanjuje rizik od obolevanja, već može produžiti period bez povratka bolesti kod onih koji su već lečeni. Jedna studija pokazala je da strukturirani trogodišnji program vežbanja značajno produžava preživljavanje bez bolesti.
Genetika takođe igra ulogu. Osobe koje imaju bliskog srodnika sa kolorektalnim karcinomom ili jak porodični teret bolesti trebalo bi da razmotre genetsko savetovanje i raniji početak kolonoskopskih pregleda. Određeni nasledni sindromi, poput Linčovog sindroma, značajno povećavaju rizik.
Uticaj hronične upale
Hronična upala je još jedan faktor rizika. Zapaljenske bolesti creva, poput Kronove bolesti, povezane su sa dugotrajnim zapaljenjem sluzokože debelog creva, što može povećati verovatnoću nastanka raka. I dugotrajna upala povezana sa alkoholom i ultraprerađenom hranom može doprineti riziku. Naučnici istražuju da li upala dovodi do stvaranja slobodnih radikala koji oštećuju DNK.
Da li je postao učestao?
Posebnu zabrinutost izaziva rast obolevanja među mlađima. Kod osoba mlađih od 50 godina incidencija raste oko 3% godišnje od 2010, a smrtnost u toj grupi beleži porast od oko 1% godišnje. Uzroci nisu do kraja razjašnjeni, ali se istražuju uticaj ultraprerađene hrane, zaslađenih napitaka, promena u mikrobiomu i rane upotrebe antibiotika. Stručnjaci pretpostavljaju da je reč o kombinaciji faktora iz okruženja.
Koji su simptomi?
Kolorektalni karcinom u početku može biti bez simptoma, zbog čega je skrining ključan. Znaci na koje treba obratiti pažnju su krv u stolici, promene u pražnjenju creva (dugotrajni zatvor ili dijareja), neobjašnjiv gubitak težine i bol u stomaku. Iako mnogima može biti neprijatno da o tome govore, lekari naglašavaju da je važno prijaviti svaku promenu.
Kada početi sa pregledima?
U zapadnim zemljama preporuka je da osobe prosečnog rizika započnu skrining sa 45 godina. Ipak, oko trećine onih koji ispunjavaju uslove nikada nije obavilo nijedan pregled. Rak često počinje kao polip – dobroćudna izraslina koja vremenom može postati maligna. Njihovo otkrivanje i uklanjanje sprečava razvoj raka.
Postoji više metoda skrininga: kolonoskopija, testovi stolice i testovi iz krvi. Kolonoskopija se, ako je nalaz uredan, radi na deset godina i omogućava istovremeno uklanjanje polipa. Važno je izabrati metodu koju ćete zaista uraditi – jer najbolji test je onaj koji se sprovede.
Kako se leči
Lečenje zavisi od stadijuma bolesti i može uključivati operaciju, hemoterapiju, radioterapiju, ciljanu terapiju i imunoterapiju. U prvom stadijumu stopa izlečenja prelazi 90%, dok je u četvrtom oko 15%. Upravo zato je rano otkrivanje presudno.
Kolorektalni karcinom je jedna od retkih malignih bolesti za koju postoji efikasan skrining. Pravovremeni pregledi, zdrave navike i obraćanje pažnje na simptome mogu napraviti ogromnu razliku.
Tagovi
