Šta je cilj Viktora Orbana?

0
EPA/ZURAB KURTSIKIDZE

Mađarski premijer Viktor Orban već godinama redovno koristi pravo veta kako bi ostvario svoju političku agendu. Njegova zemlja, kao i sve druge članice EU, ima pravo veta prilikom donošenja brojnih odluka unutar EU.

Orban je tako blokirao odluke po pitanju migracijske politike. Prilikom usvajanja budžeta EU, krajem 2020. on je pretio u više navrata vetom i uspeo je da sprečiti usvajanje zajedničkog, kritičkog stava EU po pitanju povrede ljudskih prava od strane Izraela i Kine. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Orban se usprotivio usvajanju određenih sankcija protiv Rusije.

Naravno da je mađarskom premijeru pritom najvažnije sprovođenje njegovih političkih ciljeva i jačanje njegovog političkog profila. Ali to nije sve. Orban se uz pomoć prava veta i pretnji vetom u više navrata jednostavno „poigravao” s EU – uglavnom onda kada bi se iz Brisela mogle čuti kritike na račun antidemokratskih procesa u Mađarskoj, ili kada bi Evropska komisija pokretala odgovarajuće postupke protiv Budimpešte zbog kršenja pravila o vladavini prava.

Blamaža EU

Ali ovaj put je Viktor Orban u do sada neviđenoj meri blamirao EU. Tokom debate oko usvajanja šestog paketa sankcija protiv Rusije, gde je glavni bio embargo na uvoz nafte, mađarski je premijer je još pre sastanka tražio posebne uslove za svoju zemlju. Koje je i dobio. Mađarska i naredne tri godine sme da uvozi naftu iz Rusije, bez ikakvih ograničenja.

Ali nakon što se činilo da je novi paket sankcija usvojen, i nakon što je već službeno komuniciran dogovor, Orban je uložio veto protiv sankcionisanja Kirila, patrijarha Ruske pravoslavne crkve. U Briselu su bili iznenađeni i šokirani. Ali Orban je opet uspeo – u četvrtak (2.6.) EU je izbrisala Kirila sa liste sankcija.

Ratoborni patrijarh

Koje su dimenzije te blamaže postaje sasvim jasno tek nakon pogleda na lik i delo samog patrijarha. Dok je EU sankcionisala čak i one ruske oligarhe koji su indirektno izrazili neslaganje s Putinovim ratom, kod Kirila se ne radi samo o vernom sledbeniku ruskog predsednika – on opravdava rat protiv Ukrajine i čak indirektno podstiče na ratne zločine.

Kiril javno govori o tome da Rusija nije nikoga napala, već da se samo brani od neprijatelja. A protiv tih neprijatelja nema „oprosta bez pravde” – njihova je smrt „pravedni sud Božiji”, kaže patrijarh. Prema Kirilu, Rusija je morala da se brani posebno jer među ljudima u ukrajinskom Donbasu postoji „fundamentalno odbacivanje takozvanih vrednosti koje danas nude oni koji pretenduju na svetsku moć”. Na primer, stanovnici Donbasa su odbili da održavaju gej parade i zato sad Zapad želi da ih uništi. Rusija se od toga brani, smatra Kiril.

Što se tiče praktične politike, manje je važno pitanje hoće li se Kirilovo ime naći na listi sankcionisanih osoba ili ne. On je, u poređenju s nekim drugim ruskim državljanima, na tlu EU deponovao relativno malu imovinu.

Ali na drugoj strani je itekako važna moralna i simbolička dimenzija kada EU s liste sankcija mora da briše jednog ratnog huškača kao što je to ruski patrijarh – i to pod pritiskom Viktora Orbana. Da podsetimo: upravo je Papa Franja pre nekoliko sedmica osudio Kirilovu retoriku mržnje.

Zajedničke vrednosti sa Kriliom

Ali šta je cilj Viktora Orbana? Zašto on na taj način pomaže jednom tako eksponiranom ratnom huškaču kao što je ruski patrijarh?

Za početak, tu je važna ideološka dimenzija: Od izbegličke krize 2015. Orban i njegova vlada su isticali da u biti nisu antihumanisti, već da su se samo protivili kulturnoj i demografskoj infiltraciji ljudi islamskog porekla u Evropu. Da bi to dokazala, Mađarska pomaže progonjenim hrišćanima u različitim delovima sveta i intenzivirala je odnose sa hrišćanskim crkvama u Evropi i šire.

Orbanove veze s Ruskom pravoslavnom crkvom su još i intenzivnije. Dok je na jednoj strani Orban često kritikovao Papu Franju zbog njegovih stavova o izbeglicama, on je ideološki puno bliži patrijarhu Kirilu, na primer po pitanju homoseksualnosti, transseksualnosti ili po pitanju navodne „LGBTQ i rodne ideologije”.

Februara ove godine Orban je u obraćanju naciji rekao: „Hrišćanska Evropa je u velikim problemima zbog svoje unutrašnje slabosti i jakih udaraca spolja. Čini se, a i ja to tako vidim, da latinsko hrišćanstvo u Evropi više ne može da se održati samo na svojim nogama. Bez saveza sa pravoslavljem, sa istočnim hrišćanstvom, teško ćemo preživeti naredne decenije”.

Zauzvrat, Kiril je pre nekoliko nedelja pisao Orbanu: „Vi ste jedan od retkih evropskih političara koji ulažu izuzetne napore u svom radu da očuvaju hrišćanske vrednosti i ojačaju norme javnog morala i instituciju tradicionalne porodice.”

Orban – sve izolovaniji u EU

Orbanov veto protiv sankcionisanja Kirila, verovatno je bio gest u smeru Putina. Blagonaklonost ruskog predsednika i dobri odnosi s Rusijom su Orbanu itekako važni. Mađarska je jedna od zemalja EU koje najviše zavise od ruske nafte i gasa. Osim toga, ta je zemlja zbog svoje nuklearke Paks, koja proizvodi oko polovine mađarske struje, zavisna od saradnji s ruskim atomskim postrojenjima.

Orbanu su dobri odnosi s vlastodršcima poput Putina važni i politički – unutar EU je sve više izolovan. Nekadašnji saveznici u srednjoj i istočnoj Evropi su poslednjih godina gotovo svi poraženi na izborima, nedavno u Sloveniji i Janez Janša.

Desno-konzervativna osovina Budimpešta-Varšava se gotovo raspala. Dve vlade deli duboki jaz po pitanju pozicija prema Rusiji. Poljski vicepremijer Jaroslav Kačinjski nedavno je dosta oštrim i polemičkim rečima napao Orbana zbog nedovoljne solidarnosti s Ukrajinom.

Sveukupno i dugoročno gledano, Orban je vetom verovatno sebi naneo političku štetu i u Briselu. Bes na mađarskog premijera dostigao je novi vrhunac među političarima i diplomatama EU.

U Evropskoj narodnoj partiji (EPP), na primer, kojoj je Orbanova partija Fides pripadala do marta 2021, portparol spoljne politike Mihael Galer je tvitovao: „Sram vas bilo! Jednog dana će biti razotkriveni kompromitujuće informacije koji Rusi koriste da vas drže u šaci. Kakva sramota za slobodoljubivu Mađarsku!”