Vojska Srbije (VS) svežim promenama zakona uvela je vojnike po profesiji, na neodređeno vreme sve do penzionisanja sa navršene 53 godine života.
U profesionalnim armijama obično se na vojnike računa do 35. godine jer su do tada u punoj psihofizičkoj snazi.
Na prostoru tzv. regiona prilike nisu povoljne po poslodavca jer se mladi teško odlučuju na to da budu vojnici i zato se čini sve da se zadrži kadar. Prvobitno svi su odredili limit od 35 godina. Zatim, sve armije jugoslovenskog prostora ponudile su vojnicima šansu da postanu podoficiri i da postizanjem čina ostanu u službi preko starosnog limita do penzionisanja.
U praksi se pokazalo da prosečan vojnik nije prepoznat na civilnom tržištu radnih resursa.
Olako su prekopirana strana rešenja iz zemalja drugog kulturnog kodeksa u kojem se podrazumevalo da se ceni rad za državu, i to posebno u uniformi.
Nisu balkanske zemlje Amerika koja u privatnom sektoru pruža prednost u prijemu na posao onima koji su došli iz armije.
Nema milosti za borce za otadžbinu u očima biznismena koji nekako vole nacionalne zastave, ali ako se pita za posao odmahnu glavom.
Onaj ko pravi pare ne brine za one koji su za male pare čuvali otadžbinu (okej, na primeru VS izostavimo predsednikove „kobrice“ jer njihove plate su veće od oficirskih u bilo kojoj zemlji ex-YU zone).
***
Za razliku od ostalih iz jugoslovenskog prostora Srbija ne objavljuje podatke o tome koliko ima ljudi u vojnoj strukturi.
Motiv za to je suzbijanje javnih kritičkih analiza problema sa nedostatkom kadra jer se eventualni veliki raskorak između definisanih potreba kroz formaciju i stvarnih prilika može pripisati lošem radu ministarstva odbrane i VS na propagandi poziva i pridobijanju kandidata za službu i istovremeno velikog odliva.
Resor se ne bavi razmišljanjem o tome kako rešiti probleme već prikrivanjem prilika. Zato od 2016. godine ne objavljuju podatke o veličini VS, a od oktobra 2023. podaci o popuni u miru i ratu definisani su kao poverljivi.
Od 2024. godine određen je rok od 20 godina za čuvanje objedinjenih podataka, pa tako ako vas zanima koliko sada ima vojnika možete to možda da saznate 2045. godine.
Poslednji podaci koji su se pojavili indirektno preko jednog doktorata odnose se na vreme od pre četiri-pet godina kada je od 22.500 ljudi u VS bilo 8.200 vojnika.
Sada ako kažu zvaničnici da je popuna odlična, morate poverovati ako ste Vučićevi sledbenici, a ako niste – vaš problem što ste znatiželjni.
Ima ko da brine, ali jasno je da je uvođenje obaveznog vojnog roka rešenje za pokrivanje i prikrivanje duboke krize u prijemu profesionalca i slabog odziva dobrovoljaca.
Iz Vojnog sindikata Srbije tražili su godinama unazad da se poprave prilike za kategoriju vojnika jer je imala najmanje plate, najviše obaveza i nalazila se pod stalnim pritiskom pretnje da neće dobiti produžetak službe.
Taj mehanizam održavanja pasivne agresije, pretnje koja može da se ostvari, dovodi prosečnog ugovorca do izbora da ode iz sistema ili da prihvati sve što se zatraži da radi.
Bezbednosne strukture gledale su na borbu za prava vojnika kao neprijateljsko delovanje i preduzele su obimnu operativnu akciju u kojoj su početkom prošle godine prvo očistili rukovodstvo sindikata uključujući Novicu Antića, demoralisali su članstvo i zatim su postavili politički podobno rukovodstvo za koje se kladimo da su na listi sigurnih glasova SNS-a.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 5. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
