Stručnjaci su dali odgovor na životnu dilemu: Šta „blago roditeljstvo“ znači za odrastanje decu

„U moje vreme“, kažu neki bake i deke svojoj odrasloj deci, „nismo dozvoljavali deci da govore ako ih niko ništa ne pita, niti da odgovaraju bez da dobiju batine, niti da dovode u pitanje roditeljske odluke bez posledica“.

Šta se desilo sa „idi u ćošak“? Ili „daću ti razlog da plačeš“?

Postoji sve veći broj roditelja koji odbacuju takav pristup vaspitanju u korist onoga što smatraju efikasnijim – takozvanog blagog roditeljstva (gentle parenting), piše CNN.

Ako se na pomen tog izraza zakolutate očima – što nije retko – zastanite na trenutak. Blago roditeljstvo se često pogrešno tumači kao popuštanje i „mazenje“, kaže dr Brajan Racino, licencirani klinički psiholog iz Virdžinije. Ali to nije tačno.

Blago roditeljstvo – ili ono što većina ljudi pod tim podrazumeva – u osnovi je usmereno na učenje životnih veština i postavljanje granica, i može mnogo da pruži porodicama, kaže Racino.

Ova strategija postaje sve popularnija, jer skoro polovina roditelja kaže da pokušava da svoju decu vaspita drugačije nego što su oni sami vaspitavani, pokazuje izveštaj Pew Research Centra iz 2023. godine. Roditelji žele da pruže više ljubavi, otvorenih razgovora, manje vikanja i više slušanja.

Glavni stilovi roditeljstva

Psiholozi identifikuju četiri osnovna stila roditeljstva: zapostavljajuće, autoritarno, permisivno i autoritativno.

• Zapostavljajuće roditeljstvo nema ni toplinu ni pravila. Dete može da razbije igračku, a roditelj će jedva primetiti, jer uopšte ne obraća pažnju.

• Autoritarni roditelji se oslanjaju na strogu poslušnost i kazne – klasični primer: „Zato što ja tako kažem.“ Dete koje razbije igračku biće izgrđeno i poslato u ćošak bez daljeg objašnjenja.

• Permisivni roditelji su puni topline, ali im nedostaju pravila i granice. Oni će razumeti da je dete frustrirano, ali neće uvesti nikakve posledice za ponašanje.

• Autoritativno roditeljstvo pokušava da izbalansira disciplinu i empatiju. Roditelji razumeju dečje emocije, razgovaraju s njima s poštovanjem, priznaju njihova osećanja – ali i dalje postavljaju jasne granice.

Blago roditeljstvo se ne nalazi među ova četiri zvanična stila. Iako je veoma popularno na društvenim mrežama, taj pojam je relativno nov i još nije dobro definisan u naučnoj literaturi.

Šta zapravo znači „blago roditeljstvo“?

Istraživačice Eni Pezala i Elis Dejvidson pokušale su da shvate šta roditeljski influenseri podrazumevaju pod „blagim roditeljstvom“, u studiji iz 2024. godine.

„Roditelji koji sebe smatraju ‘blagima’ stavljaju poseban akcenat na regulisanje emocija – trude se da zadrže smirenost, kako u svom ponašanju, tako i u pristupu detetu,“ kaže Pezala, profesorka psihologije na koledžu Mekalister u Minesoti.

Oni često liče na autoritativne roditelje – postavljaju granice i uvode posledice, ali istovremeno pokazuju duboku naklonost, što je karakteristično za permisivan stil.

Dakle, iako se termin „blago roditeljstvo“ različito tumači, u praksi često znači isto što i autoritativno roditeljstvo: povezanost s detetom, učenje emocionalne pismenosti i dosledno postavljanje granica.

Jesmo li previše blagi prema deci?

Zamislite dete koje baca hranu s tanjira na pod.

• Permisivni roditelj će reći: „Nemoj to da radiš“, ali neće ništa dalje preduzeti.

• Autoritarni roditelj će viknuti i poslati dete u kaznu – ili ga ostaviti bez večere.

• Autoritativni (ili blagi) roditelj će reći: „Vidim da ti je zabavno, ali hrana ostaje na tanjiru. Mogu da ti dam nešto drugo da se igraš rukama, ali ako ponovo baciš hranu, uzeću ti tanjir.“

Neki ljudi kritikuju ovakav pristup kao „previše blag“, tvrdeći da je svet surov i da deca treba da nauče da se s tim nose. Ali poenta ovog stila nije izbegavanje odgovornosti, već mirnije rešavanje problema, učiti decu kako da donose bolje odluke, i primena logičnih posledica za ponašanje.

„Ako udariš druga kamiončićem, igra prestaje“, navodi Racino kao primer logične posledice.

Ovaj pristup podrazumeva dva koraka: validaciju osećanja deteta (da se prizna kako se oseća), ali i učenje da nisu svi načini izražavanja tih osećanja prihvatljivi.

Racino upozorava da roditelji ne smeju da se zaglave u pukom „validiranju“ bez konkretnih postupaka. Potrebno je i naučiti dete kako da reguliše osećanja i koje će posledice uslediti ako loše ponašanje potraje.

Ovakav pristup, pokazuje istraživanje, doprinosi razvoju emocionalno zdravijih, otpornijih i uspešnijih odraslih.

Jedna studija iz 2022. otkrila je da su deca odgajana autoritativnim stilom imala veći akademski uspeh. Druga iz 2020. pokazala je da je odsustvo ovog stila najviše doprinosilo niskom životnom zadovoljstvu.

Moramo biti blaži – prema roditeljima

Postoji i loša strana blagog roditeljstva. Održavati smirenost, validirati osećanja, objašnjavati pravila i dosledno sprovoditi posledice – zahteva ogroman napor, kaže Pezala.

Još je teže ako ste sami odrastali bez empatije i podrške.

Njeno istraživanje pokazuje da mnogi roditelji koji se trude da budu „blagi“ – doživljavaju sagorevanje.

„Toliko se trude da budu emocionalno stabilni 24/7 da se jednostavno iscrpljuju“, kaže ona.

Neki influenseri tvrde da ne treba nikada reći „ne“, da treba zagrliti dete usred histerije u supermarketu, ili ga skloniti s poda dok vrišti. Ali Pezala poručuje: ne opterećujte se time da pratite jednu savršenu filozofiju.

Ona preporučuje da se fokusirate na četiri stvari koje su, po njenom mišljenju, ključne za svako dete: struktura, toplina, priznavanje detetove individualnosti,  dugoročna perspektiva roditeljstva

„Sve ostalo je buka“, kaže Pezala. „U osnovi, to je isti autoritativni stil – samo ga zovemo drugačije.“

I najvažnije – ne brinite ako pogrešite, izgubite strpljenje ili promenite pristup, dodaje Džonson.

„Deci ne treba savršena osoba kao uzor. Treba im odrasla osoba koja se trudi da bude dobar autoritet, pokazuje empatiju, uči da reguliše svoje ponašanje i priznaje greške.“

Takav uzor će im pomoći da i sami to nauče, kada odrastu.