Šta bi Milan St. Protić promenio u srpskoj istoriji: Veliko pitanje Nedeljnika

1
Foto Igor Pavićević

Nedeljnik je u novogodišnjem dvobroju pitao istoričare, pisce, intelektualce, akademike, umetnike… šta bi voleli da se nije dogodilo ili da se dogodilo drugačije. Koji događaj bi Milan St. Protić promenio u istoriji i zašto?

“Stvaranje Jugoslavije i pobeda komunista Dva su događaja, bez svake sumnje, sudbonosno obeležila srpsku istoriju dvadesetog veka. Prvi je bio stvaranje Jugoslavije 1918. Drugi – pobeda komunističke revolucije 1944/45. I jedan i drugi događaj pokazali su se pogubnim za razvoj Srbije kao države i Srba kao naroda tokom potonjih decenija. Sa mnogo osnova bi se moglo tvrditi da su jugoslovensko ujedinjenje i komunizam poništili gotovo sva naša nacionalna dostignuća ostvarena u prethodnom, devetnaestom stoleću. Dakle, ako bih raspolagao natčovečanskom moći da menjam ishod istorijskih pojava, ova dva bi na toj listi držali prva mesta. S naknadnom pameću, naravno, sasvim je jasno da je Kraljevina Srbija, na kraju Prvog svetskog rata, trebalo da se zadovolji teritorijalnim proširenjima koja nisu bila sporna. U balkanskim ratovima Srbiji su pripojeni Kosovo i Makedonija uz međunarodnu potvrdu mirovnim sporazumima u Londonu i Bukureštu. Prisajedinjenje Vojvodine i Crne Gore novembra 1918. takođe nije bilo problematično sa stanovišta velikih sila. Sa tim prostranstvima Srbija se utrostručila. Bilo je svakako potrebno vreme, rad i strpljenje kako bi se tamošnji živalj uklopio i prilagodio životu u Srbiji, njenim institucijama i političkom sistemu. Ono što je ovde najbitnije, nacionalni identitet i karakter države ne bi bio doveden u pitanje. Formiranje multietničke tvorevine, sa Hrvatima i Slovencima, kasnije i sa ostalim južnoslovenskim narodima, bez iskrene volje da se zajednički gradi državotvorni okvir, ispostavilo se, sobom je odnelo i srpsku demokratiju, i srpsku ekonomiju i, najzad, srpsku monarhiju. I problem integracije kosovskih Albanaca bi, u uslovima jedinstvene nacionalne države, bilo lakše rešavati. Zamašna ratna šteta, posle Prvog svetskog rata, merena milionima švajcarskih franaka u zlatu, pripala bi samo Srbiji, ne bi bila podeljena svima kako je to u realnosti učinjeno. Srpski dinar bi bio očuvan da nije žrtvovan na oltar tog nategnutog projekta jugoslovenstva u cilju spasavanja depozita u propaloj austrijskoj kruni. Ono od srpskih tekovina što nije potrla Jugoslavija, zgazio je komunizam. Sasekao je srpsko selo i srpskog seljaka. Progonio i desetkovao srpsku intelektualnu elitu. Zbrisao je srpsku svest o sopstvenoj prošlosti, interesima, karakteru. Isprao mozgove novih generacija žigošući staru. Razdvojio nas od Evrope. Naterao Srpsku pravoslavnu crkvu u kompromiserstvo, izolaciju i paganstvo. S komunizmom su počele masovne seobe iz Srbije na zapad. Prvo tzv. politička emigracija, pa ekonomska, pa intelektualna. Niko i nikad nije ni pokušao da ih zaustavi. Naprotiv. Tako smo se našli na bespuću”.

Ceo tekst objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. decembra.


1 KOMENTAR

  1. Protić je učesnik prevare od strane vrhuške SKS i zaključaka 8 Sednice. Da ima i malo dostojanstva ne bi izlazio u javnost sa deplasiranom pričom, već bi, kao istoričar, izneo istinu o svim prevarama i zabludama koje su unazadile ovaj narod.

Comments are closed.