Srpska tragikomedija u tri čina: Čega je Aleksandar Vučić ime i kako je postao “spasilac” države? – Čitajte u Mond diplomatiku

Pišu Ivica Mladenović i Filip Balunović

1

U svojoj knjizi Čega je Sarkozi ime (2007), filozof i profesor na prestižnoj École normale supérieure Alan Badju pokušao je da ukaže na sistemske uslove koji su doveli do pobede Nikole Sarkozija na predsedničkim izborima u Francuskoj. Kao izraziti protivnik “kapitalo-parlamentarizma” i njegovih izbora koje uglavnom vidi kao iluziju, odnosno “besmisleno saučesništvo u korupciji”, on tvrdi da se legitimacijski momenat parlamentarne demokratije ne nalazi u stvarnim političkim sadržajima koje različite političke opcije nude na izborima.

Umesto toga, Badju taj momenat pronalazi u apstraktnim zakonima i simboličkom nasilju koje dominantni vrše nad potčinjenima kako bi obezbedili reprodukciju postojećeg poretka. Poznati filozof tako, na konkretnom primeru, demaskira mehanizam straha koji je Sarkoziju omogućio dolazak na vlast.

Badjuova knjiga je apstraktno, ali i vrlo sažeto i zgodno štivo koje može poslužiti kao šlagvort za situaciju u Srbiji u kojoj opet imamo jednog spasioca, od samog sebe.

U najkraćem, postsocijalistički kontekst Srbije se može tumačiti kroz logiku tragikomedije u tri čina, koju predstavljaju tri naizgled međusobno negacijska perioda: “miloševićevski” od 1991. do 2001, kvazidemokratski od 2001. do 2012, i “vučićevski” od 2012. do danas, pri čemu je ovaj poslednji samo smisaono ponavljanje i nadogradnja prvih dvaju.

Slično Sarkoziju, Vučić je postao spasilac od grupa koje su nastale na krilima njegove politike iz poslednje decenije dvadesetog i prve decenije 21. veka. On je sebe na unutrašnjem planu primarno legitimisao kroz narativ o borbi protiv tajkuna i “pljačke države” (čak i “pljačkaških privatizacija”) koje je, opet, stvorila ratna epizoda Srbije iz devedesetih i razaranje Jugoslavije u kojima je bio vrlo zapažen akter. Pre nego što je postao prvi potpredsednik vlade 2012. godine, Vučić je morao pronaći formulu kojom bi opravdao svoje novo (evropsko) političko odelo, a da pritom ne ispusti ili ne prepusti svom nekadašnjem šefu Vojislavu Šešelju veliku podršku koju je SRS imao u prethodne dve decenije.

Ceo tekst čitajte u novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 18. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

1 KOMENTAR

  1. Kao što znamo Da Vinčijeva slika Salvator Mundi ( Spasilac sveta) je prodata za 450 miliona dolara. Gre’ota što Leonardo nije živ da napravi Salvator Serbi, možda bi bila još skuplja, jer ovakav unikum nema u kosmosu.Da pravi vlast miting protiv opozicije!? O tempora, o mores!

Comments are closed.