U trenutku kada je ovaj tekst završen, predsednik SAD Donald Tramp ipak je odložio primenu carina od 25 odsto na oko polovinu meksičke robe i oko 38 odsto kanadskih proizvoda koji stižu na američko tržište, i to do 2. aprila.
To je datum kada bi nove carine mogle da stupe na snagu – a „mogle“ je najpreciznije što danas može da se tvrdi, jer se odluke menjaju iz dana u dan, pa tako Kanada, kako javlja AP, ipak planira kontracarine, koje je najavila i Kina.
Evropske kompanije pripremaju se za „aprilski udar“ tako što pokušavaju da organizuju snabdevanje kanadskog tržišta ili svojih fabrika u Meksiku alternativnim rutama, dok Srbija, prema rečima Bojana Stanića iz Centra za straške analize Privredne komore Srbije, za sada ne mora da se boji direktnih posledica po izvoz robe u SAD.
„Oko 40 odsto našeg izvoza u SAD su automobilske gume i proizvodi namenske industrije. U tom smislu ne vidimo direktno posledice po Srbiju, s obzirom na to da se radi o carinama koje SAD uvode za industrije čelika, metala i prehrambenih proizvoda. Ključni problem je protekcionizam koji ograničava trgovinu i njen potencijal rasta na globalnom niovu, od čega posledično trpe privrede u razvoju, koje se oslanjaju na izvoz i uvoz“, rekao je Stanić za Nedeljnik.rs.
MOGUĆ PAD TRAŽNJE ZA SRPSKOM ROBOM NA EVROPSKOM TRŽIŠTU
Koliko je izvoz važan za Srbiju pokazuje i izjava generalnog direktora MK Grupe Mihajla Jankovića na Kopaonik biznis forumu, kada je rekao da prema nekim istraživanjima jedan odsto rasta izvoza donosi 0,47 rasta BDP.
„Ulazimo u period kada će za zemlje u razvoju ponovo važiti pravilo ‘izvezi ili umri'“, slikovito je rekao Janković.
Rast izvoza će, međutim, biti težak poduhvat u vreme „ekonomske šizofrenije“, kako aktuelna globalna dešavanja naziva urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić.
Dodatni izazov za Srbiju predstavlja to što je njeno ključno izvozno tržište Evropska unija.
Evropa je, kako upozorava naš sagovornik Bojan Stanić, „pod udarom“ posledica carina SAD i kontramera pogođenih zemalja, pogotovo imajući u vidu to što se odrekla ruskih energenata i da pokušava da smanji ali će se, s obzirozavisnost od kineskih proizvoda. Kako neke carine SAD stupaju na snagu početkom aprila, postavlja se pitanje gde će plasirati svoju robu.
„Pretpostavlja se da će se evropske zemlje okrenuti unutrašnjem tržištu pokušavajući da ojačaju sopstvenu poziciju a postoji mogućnost i da će uvoditi kontramere. Tim kontramerama bi mogla da bude ‘zakačena’ i Srbija, kao što se već desilo 2015. godine sa kvotama za čelik“, upozorio je Stanić.
Posledica takvog razvoja događaja je potencijalno smanjenje tražnje za proizvodima iz Srbije na evropskom tržištu.
„Tu konkretno mislim na našu hemijsku i automobilsku odnosno metalsku industriju a kasnije i poljoprivredu. Sve u svemu, osećaćemo indirektne posledice američkih carina ali su i one veoma zabrinjavajuće s obzirom na to da su ta dva sektora okosnica našeg izvoza“, zaključio je Stanić.
GLOBALNI RIZICI PO RAST BDP SRBIJE
Na posledice rasta protekcionizma ukazuje i jedan od scenarina rasta BDP Srbije u 2025. godini, koji je razvila Narodna banka Srbije (NBS).
U tom „peismističnom“ scenariju, analitičari NBS upozoravaju na to da nakon povećanja carina u SAD na robu iz Kine, Meksika i Kanade, kao i protivmera pogođenih zemalja, postoji rizik od daljeg eskaliranja trgovinskih tenzija, uključujući i uvođenje dodatnih trgovinskih barijera između SAD i EU.
„U slučaju da globalni privredni rast bude niži od očekivanog i ukoliko se dodatno zaoštre globalne tenzije i budu uvedene dodatne carine za nekih 10 procentnih poena, to bi značilo niži privredni rast Srbije za oko 0,3 do 0,4 procentna poena“, rečeno je na predstavljaju februarskog Izveštaja o inflaciji NBS.
„Jačanje protekcionizma trenutno predstavlja značajan rizik ostvarenja ekonomskih projekcija, zbog čega je i potrebna opreznost
u vođenju monetarnih politika centralnih banaka, pa i NBS“, zaključak je analize naše centralne banke. Narodna banka, inače, za sada očekuje da će Srbija u 2025. godini ostvariti rast BDP od 4,5 odsto.
BONUS VIDEO:
Tagovi
