„Ne možeš baš sa svim da napraviš paralelu, posebno ne političku!“, rekla mi je kasno te noći i rano tog jutra, dok su Filadelfija Iglsi slavili svoj drugi Superboul. „Nekad je sport samo sport!“
Nekad je sport uistinu samo sport, ali pazi da ne probam da pobedu Iglsa stavim u kontekst današnje Amerike, pa i neke druge zemlje, u kojoj su se ljudi što su osvanuli uz NFL brojali hiljadama, ako ne i samo stotinama.
Vidiš, pitao bih je na početku, koliko znaš ljudi iz Skrentona, okrug Lakavana, država Pensilvanija?
„Dvojicu!“
„Pa da, jedan je čovek koji je celog života bio unutar Firme, pre nego što je napokon dobio onu kancelariju o kojoj svi sanjaju. Burgijao je i burgijao da konačno dođe na mesto na kojem se odlučuje. I šta se desilo?“
„Bio je smešan i ljudi su se sprdali s njim, i bilo je sasvim jasno da on nije dovoljno dobar za taj posao. To su znali i svi oko njega, čak i oni koji su ga podržavali.“
Da, baš je takav bio Džo Bajden, bivši američki predsednik.
A iz Skrentona je Majkl Skot, regionalni menadžer kompanije za promet papira Dander Miflin…
Od nedelje 9. februara, i oni koji su tek ovlaš bacili pogled na rezultat velikog finala ove sezone američkog fudbala znaju za još jednog žitelja Lakavana Kauntija. Vik Fanđo, defanzivni koordinator šampionskih Iglsa, predstavlja heroja nacije koja više – doći ćemo i do toga – ne može očima da vidi dvostruke uzastopne šampione. Ni njihovo licemerje, ni njihovo slizavanje sa vrhovnim…
No dok su drugi raširenih ruku uživali u trenutku, u konfetama, u pobedničkom šampanjcu, dok se hed-kouč Nik Sirijani tradicionalno kupao u „getorejdu“, Vik Fanđo jedva da je dozvolio sebi jedan jedini osmeh. Očekivao je da njegovi momci odigraju do kraja, kao da je, sportskim žargonom, 0:0.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 683
Tagovi
