Špigl o otkazanoj poseti Lavrova i odnosima Beograda i Moskve: “U svojoj odanosti Rusiji, Srbija ljuti EU”

1
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

“Neuspela poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu pokazuje da Srbija, iako želi u Evropsku uniju, uvek gleda da bude blizu Moskve. Ogorčenje u Briselu (zbog toga) je veliko.”

Ovako je nemački magazin Špigl započeo analizu odnosa Srbije i Rusije u kontekstu ukrajinske krize, a povodom najavljene, i otkazane, posete Lavrova Beogradu.

Špigl u nastavku teksta ističe da Beograd ide u smeru “blijskih odnosa sa Moskvom, umesto jasnijeg razgraničenja”.

“Dok je EU uvodila pakete sankcija Rusiji, Srbija – kandidat za prijem u EU – jačala je odnose sa svojim tradicionalnim saveznikom (Rusijom). A to pokazuje i planirana – i propala – poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na dvodnevne razgovore sa srpskim zvaničnicima”, ističe se u tekstu Špigla.

Putovanje je otkazano jer je nekoliko susednih zemalja – a mediji prenose da su u pitanju Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija -zatvorilo vazdušni prostor za avion Lavrova.

U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova je rekao da su “neke NATO članice” sprečile njegovo putovanje u Srbiju i naglasio da “Zapad, baš kao i u slučaju Ukrajine, želi Balkan za sebe”.

“EU je objavila rat svemu ruskom, ali niko neće moći da uništi naše odnose sa Srbijom”, rekao je Lavrov, između ostalog.

Nemački nedeljnik ističe da Srbija jeste osudila agresorski rat Rusije protiv Ukrajine, ali da istovremeno Beograd ne želi da raskine prijateljske odnose sa Moskvom i odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Prema izvorima Špigla, u Briselu negoduju zbog toga.

“EU od Srbije očekuje da neće dodatno jačati svoje odnose sa Rusijom”, rekao je portparol EU Peter Stano.

“Od zemalja kandidata, uključujući Srbiju, očekuje se da postepeno usklađuju svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima EU, uključujući tu i restriktivne mere”, dodao je Stano, što Špigl navodi kao važnu izjavu u kontekstu EU integracije Srbije.

Kako se navodi, jedna od glavnih tema posete trebalo je da bude snabdevanje ruskim energentima.

“Samo dan pre nego što su članice EU dogovorile delimični embargo na rusku naftu, Beograd je najavio produženje ugovora o snabdevanju gasom iz Rusije – zbog čega je dobio ‘ukor’ iz Brisela”, piše Špigl.

Naglašava se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ipak, pozdravio “daleko najbolji dogovor u Evropi“, kojim će Srbija nastaviti da dobija isporuke gasa iz Rusije po jeftinijoj ceni, dok u Evropi raste zabrinutost zbog zamrzavanja dogovora o snabdevanju ruskim gasom, nakon što je Rusija već isključila snabdevanje gasa za pojedine zemlje članice EU.

Ulazak u EU je i dalje deklarisani cilj Vlade Srbije, navodi se u analizi Špigla, ali se takođe ističe da se u Beogradu mogu čuti i drugi tonovi.

“Mediji bliski vlasti šire poruke Kremlja, a bilo je i poziva da se povuče zahtev za članstvo u EU”, navodi se u tekstu.

Takođe se naglašavaju i rezultati nedavnog istraživanja javnog mnjenja u kom je četrdeset odsto Srba izjavilo da bi bilo srećno da se njihova zemlja odrekne članstva u EU i umesto toga uđe u savez sa Rusijom.

“To je kao da ste poslednju deceniju proveli pripremajući srpsko društvo, ne za pristupanje EU, već za savez sa Moskvom“, rekao je analitičar Srđan Cvijić za AFP, čiju izjavu prenosi nemački list.

Špigl navodi i stav zvaničnog Beograda kojim se odbacuju optužbe da su povoljni uslovi za isporuku gasa „nagrada” Kremlja zato što Srbija nije pristupila sankcijama prema Moskvi.

“Treba da se stide svi oni koji nas optužuju da nismo uveli sankcije Rusiji zbog gasnog sporazuma“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić, a prenosi Špigl.

“Ako ne uvedemo sankcije Rusiji, to će biti principijelna odluka”, dodala je nedavno premijerka Srbije.

Međutim, Lavrov je nedavno srpskim medijima preneo stav da je Moskva sigurna da će Srbija „nastaviti da pravi mudre izbore u ovoj situaciji“.

“Uporedo, nemački kancelar Olaf Šolc, jedan od narednih posetilaca Beograda, verovatno će i sam napraviti “mudri izbor”, čak i ako pod tim misli nešto drugačije od Lavrova. Šolc krajem nedelje putuje u Beograd, a u petak će posetiti i Kosovo”, navodi Špigl.

U tekstu se ističe i nedavna izjava Vučića koju je dao za nemački Handelsblat da “Srbija nije podmornica i marioneta Rusije, ali da svoje nacionalne interese u vezi sa Kosovom i drugim pitanjima ostvaruju kroz saradnju sa Rusijom, koja podržava stavove Beograda”.

Osim toga, kako navodi Špigl, Vučić je više puta istakao “istorijske i kulturne veze sa ‘velikim bratom’, Rusijom”.

Naposletku, Špigl navodi da je zvanični Beograd, u svakom slučaju, imao “malo manevarskog prostora kada je reč o energetskim pitanjima”.

“Prethodni gasni ugovor sa Rusijom je istekao i nije bilo održive alternative u bliskoj budućnosti. Srbija je skoro u potpunosti zavisna od Rusije, kada je u pitanju snabdevanja energentima. Beograd je 2008. godine prodao većinski udeo NIS-a – naftnoj i gasnoj državnoj kompaniji – ruskom energetskom gigantu Gaspromu. Dogovor je zaključen nekoliko meseci nakon proglašenja nezavisnosti Kosova – što je Srbija osudila – i NIS je prodat kao ustupak Moskvi”, zaključuje se u analizi Špigla.

1 KOMENTAR

  1. Шарл се вратио са знањем о спремању ћевапа. Виола је то у својој неспремности и брзини пропустила. Ево сада и Шолца, а он би за промену могао да “савлада” пљескавицу. И ето вам нечег корисног са путешествија по Балкану, невиђено укусног роштиља који сада можете да спремите у Бриселу. Ако сте после свега на некога љути или огорчени, то можете бити само на себе.

Comments are closed.