Opozicija u Skupštini traži odgovornost zbog toga što su Mrdićevi zakoni primenjivani od januara

Poslanici opozicije u Skupštini Srbije ocenili su danas da neko mora da snosi odgovornost zbog toga što je od januara primenjivan set pravosudnih zakona (Mrdićevih zakona), čije se izmene nalaze na današnjoj sednici tek po preporuci Venecijanske komisije Saveta Evrope, dok, s druge strane, poslanici vlasti tvrde da Mrdićeve januarske izmene nisu bile korak unazad i da su sada novim izmenama unapređene u saradnji sa Venecijanskom komisijom.

Ministar pravde Nenad Vujić odbacio je tvrdnju da se tekstovi zakona poslatih Venecijanskoj komisiji razlikuju od tekstova koji se danas razmatraju u Skupštini, navodeći da se sve to može uporediti u mišljenju Venecijanske komisije, i da je jedina razlika u tome što je jedan tekst bio na engleskom, a drugi na srpskom jeziku.

„Ukoliko bilo ko to tvrdi, neka izađe sa tekstom zakona koji se nalaze pred narodnim poslanicima i onoga što imate u mišljenju Venecijanske komsije. Vrlo je to lako uporedivo i nije nikakav problem ni da se prevede. Tako da su tekstovi identični i jedina razlika je u jeziku, jer Venecijanska komisija traži da oni budu na engleskom ili francuskom“, rekao je Vujić.

NESTOROVIĆ (EKOLOŠKI USTANAK): 4 MESECA STE PRIMENJIVALI NEŠTO ŠTO NIJE U SKLADU SA USTAVOM SRBIJE, NI SA EVROPSKIM STANDARDIMA

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je na današnjoj sednici da predstavnici vlasti često ponavljaju reči „pravda, odgovornost i razuman rok za odlučivanje u određenim sudskim predmetima“, zbog čega ih je pitala da li znaju šta znače te tri reči.

„Da li će uopšte neko od ljudi koji su sastavljali ove predloge zakona iz januara – a znamo da to nije kolega Mrdić, već Ministarstvo pravde, snositi odgovornost zbog toga što je Srbija takve zakone primenjivala četiri meseca. Nakon toga, od januara do juna, tri puta su revidirani ovi predlozi zakona, da bi tako korigovani tekstovi završili na plenumu Venecijanske komisije“, dodala je Nestorović.

Ocenila je da se ne radi ni o kakvim pohvalama Venecijanske komisije o predloženim izmenama seta pravosudnih zakona i pozitivnim pomacima, već o „korekcijama ponašanja“.

„Jer ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite određene odredbe pre svega Ustava Srbije, onda i svojih sopstvenih zakona i međunarodnih standarda, dobijete nešto što se zove korekcija. I kada ste korigovali ove tekstove u skladu sa onim što su govorili i civilni sektor i opozicija, dobijete ovakve predloge zakona koji nisu uspeh“, kazala je Nestorović.

Po njenim rečima, radi se o korektivnim tekstovima i vlast to „ne može da predstavlja kao svoju pobedu“.

„Ovo je sramota za državu i građane Srbije, jer ste četiri meseca primenjivali nešto što nije ni u skladu sa Ustavom Srbije, ni u skladu sa evropskim standardima“, kazala je Nestorović.

MRDIĆ (SNS): NIJEDAN ZAKON NIJE POVUČEN, VEĆ SU ZAKONI UNAPREĐENI

S druge strane, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić koji je bio predlagač januarskih izmena, ocenio je da je Venecijanksa komisija svojim mišljenjem potvrdila da izmene koje je Srbija usvojila u januaru, a sad dodatno unapredila, nisu korak unazad, već unapređenje pravosudnog sistema.

„Naglašavam da nijedan zakon nije povučen, već da su pravosudni zakoni unapređeni. Blokaderska opozicija je tražila od EU da Srbiji uvede sankcije, a od Venecijanske komisije da se zakoni ponište. Međutim, na sreću građana Srbije i efikasnosti pravosuđa, a na nesreću blokaderske opozicije, Venecijanksa komisija je iznela svoje mišljenje i potvrdila da je Srbija proteklih godina dala veliki doprinos efikasnosti pravosuđa“, kazao je Mrdić.

Po njegovim rečima, Venecijanska komisija je svojim mišljenjem potvrdila „da se mi u Srbiji borimo za efikasno pravosuđe, da je ovaj set zakona dobar i da će biti dodatno unapređen“.

„A vi iz blokaderske opozicije, ne bi me iznenadilo da se sada žalite EU na Venecijansku komisiju, ili da članove tog tela počnete da nazivate ‘ćacijima’. Pošto ste vi nazivali ovaj set pravosudnih zakona ‘Mrdićevi zakoni’, sada imate ‘Mrdićeve venecijanske zakone 2’ „, rekao je Mrdić.
 
VUJIĆ: NISMO IGNORISALI PREPORUKE, 2 TRAŽE ODREĐENO VREME

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope, već da ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka, da ih je prihvatila i kroz predložene zakone implementirala.

„Venecijanska komisija ovim mišljenjem pokazuje da januarske izmene (tih zakona) nisu bile korak u nazad. Takođe, mi pokazujemo da su Narodna skupština, Vlada Srbije, narodni poslanici, Ministarstvo pravde i svi ministri, spremni da učine dalje korake u reformi pravosuđa, jer moramo imati na umu da reforma nikad nije statična, da je to nešto što uvek može biti bolje i da su izmene koje se rade, uvek deo promišljanja i koraka u napred“, naveo je.

Venecijanska komisija navela je u mišljenju da je Srbija ispunila sedam od devet preporuka na izmene seta pravosudnih zakona koji su u januaru usvojeni na predlog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića, a ministar pravde je naveo da preostale dve preporuke „traže određeno vreme“.

„To je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer ne obuhvata samo tužilaštvo, već i sudove, policiju i druge institucije koje se bave tom oblašću. I sama Venecijanska komisija prepoznala je potrebu da se taj zakon izmeni, koji je već Srbija najavila time što smo formirali radnu grupu koja će izraditi analizu najboljeg modela gde pozicionirati Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehonolškog kriminala, zato što nema jedinstvene prakse ni u zemljama EU, zato što se uvek mora poštovati domaći pravni okvir“, kazao je Vujić.

Prema njegovim rečima, potvrđeno da su sva pitanja koja su bila predmet najveće pažnje u hitnom mišljenju Venecijanske komisije – adekvatno rešena.

„Konstatovana su i pitanja koja zahtevaju određeno vreme, kao što je konstatovano i pitanje vezano za reupućivanje, da je u delu nadležnosti Visokog saveta tužilaštva – ni Skupštine, ni izvršne vlasti, kao i da je to telo donosilo odluke u svojoj nadležnosti, transparentno i bez ikakve arbitrarnosti“, kazao je ministar.

U prvom mišljenju Venecijanske komisije, kako je dodao, bilo je konstatovano i da treba kadrovski jačati Tužilaštvo za organizovani kriminal da ne bi došlo do zaostatka u radu, nakon čega je konstatovano da je ta preporuka sprovedena u potpunosti i da je Visoki savet tužilaštva dodatno kadrovski ojačao to tužilaštvo time što je uputio veći broj tužilaca nego što je to slučaj bio pre.

„Ne možemo govoriti o bilo kakvoj nameri slabljenja Tužilaštva za organizovani kriminal“, naveo je Vujić.

Izmene i dopune pravosudnih zakona, kako je dodao, predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, ali i potvrdu „naše pune posvećenosti jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva, efikasnosti pravnog sistema i dostupnosti pravde građanima“.

„Zakoni su doneti u januaru sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada suda i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine i zakona koji su tada doneti i kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija što je i sama Venecijanska komisija konstatovala“, rekao je ministar pravde.

Dodao je da je Srbija bila sigurna da su ciljevi koji su postavljeni prvobitnim izmenama tih zakona – postavljeni u pravom smeru, kao i da ih je kroz konstruktivan razgovor sa stručnim telom moguće dodatno unaprediti.

SEDNICA POČELA U 11 ČASOVA

Vanredna sednica Skupštine Srbije sa 32 tačke dnevnog reda počela je danas nešto posle 11 časova, a na dnevnom redu su i izmene i dopune seta pravosudnih zakona, takozvanih „Mrdićevih zakona“.

Poslanici će raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Venecijanska komisija u utorak je objavila naknadno mišljenje na hitno mišljenje o „Mrdićevim zakonima“ gde navodi da je Srbija sprovela sedam od devet preporuka koje se odnose na te zakone, ali da dve ključne i dalje ostaju nerešene.

Na dnevnom redu su i predlozi izmena i dopuna Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Zakona o presađivanju ljudskih organa i niz zakona iz oblasti ekonomije.

Vlada Srbije saopštila je da je na vanrednoj sednici u ponedeljak utvrdila predloge više izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa.

Izmene tih pravosudnih zakona usvojene su u januaru u Skupštini Srbije na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića, zbog čega su u javnosti nazvani „Mrdićevi zakoni“, a naišle su na kritike i negativne ocene savetodavnog tela Saveta Evrope – Venecijanske komisije.

Prošle sedmice, u petak, po tvrdnjama predsednice Skupštine Ane Brnabić, Venecijanska komisija dala „pozitivno mišljenje“ o novom predlogu izmena tih zakona.

Predstavnici stručne javnosti u Srbiji upozorili su da su u novom predlogu ostala tri problematična rešenja, nakon što su prethodne izmene ocenjene kao narušavanje autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, kao i da bi mogle da utiču na napredak Srbije na evropskom putu i dobijanje novca iz Plana rasta Evropske unije.