Bila je nedelja, poslednji dan treće januarske sedmice, u poslednjoj godini prve četvrtine 21. veka, četvrtine koju nikakav progres nije obeležio, već naprotiv, ratovi, agresije, genocidi, izbeglice, nasilje i stradanja, totalni civilizacijski sunovrat, dakle, januarski hladni dani su se nizali jedan za drugim, led se hvatao po površini gradskih ulica i trotoara, ljudi su padali na dupeta i leđa masovno, hodnici urgentnog centra i ortopedije su bili prepuni izlomljenih pacijenata sa rukama i nogama u gipsu, prodaja štaka i invalidskih kolica je skočila, i u četiri ujutru, tog nedeljnog dana, u stanu u kojem je bilo tiho jer su svi spavali, čuo se čudan i pomalo kreštav i promukao ženski glas: „Dozvolite mi da najavim svog specijalnog gosta, jednu kontroverznu ličnost, koji najviše svojoj porodici i ukućanima ide na kurac, uostalom, kao i oni njemu, koji se retko kad pojavljuje, ali kad se pojavi ima šta da nam kaže, a bogme i da nam poruči, možda nekima to neće prijati, ali šta da se radi, poželimo našem gostu dobrodošlicu i za početak pitanje, kako ste i da li vas nešto brine u ovoj poprilično zakuvanoj situaciji u zemlji?“ Onda se čuo Fricov glas: „Prvo, hvala na pozivu, a da li me nešto brine? Ne, nemam briga jer znam da sam promašio život, i sa tim životom sam očigledno završio, ali sa jednim drugim sam tek na početku, i mogu odmah da vam odgovorim, kad već pominjete ukućane s kojima živim, da vam kažem nešto, svakog čoveka i svaku ženu možete videti i kao bolesno biće ali i kao zdravo, dakle, sve ljude, i jedini način da se ne bavite time jeste odjebati odavde, i sve, a pogotovu one najbliže, oterati u kurac, i započeti novi život.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
