Spebo Medical – borba protiv muškog steriliteta

Autor teksta: Dr Nebojša Marković, Šef tima za VTO, SPEBO MEDICAL, Leskovac

Problem neplodnosti, koji u Srbiji ima svaki šesti par u reproduktivnom periodu, uglavnom je tretiran kao prvenstveno ženski problem i malo pažnje je posvećivano muškarcima. Međutim, muški faktor steriliteta je prisutan u više od 50% slučaja. Istraživanja su pokazala da kod 7% svih muškaraca postoji problem steriliteta. Generalno, činjenica je da je problem rešavanja neplodnih brakova uglavnom u rukama ginekologa, pa se muškarci u tom okruženju osećaju i inferiornim u odnosu na žene.

Iz više razloga ispitivanje uzroka sterliteta treba započeti pregledom muškog partnera. Analiza spermograma je osnov ispitivanja muškog patnera. Uredan nalaz spermograma podrazumeva: vulumen ejakulata >1,5ml, pH ejakulata >7,2, broj spermatozoida >15mil/mil, ukupna pokretljivost 40%, pri čemu je potrebno da 30% ima aktivnu pokretljivost, > 4% uredne morfologije. Stvaranje zrelih spermatozoida od spermatogonije je proces koji traje 72 dana. Još 14 dana je potrebno za transport spermatozoida kroz epididimis, semevod i ejakulatorne kanale. Tokom prolaska kroz epididimis spermatozoidi postaju pokretni i podležu definitivnom sazrevanju.

Faktori načina života svakako utiču na neplodnost, ali je za muškarce ključni problem  proizvodnja dovoljnog broja kvalitetnih spermatozoida. Problemi steriliteta kod muškaraca mogu da se jave u vidu smanjenog broja spermatozoida (oligozoospermia), smanjene pokretljivosti spermatozoida (asthenozoospermia), velikog procenta patološki izmenjenih spermatozoida – (teratozoospermia). Vrlo često se ovi problemi javljaju kao udruženi – oligoasthenoteratozoospermia. U manjem procentu može se javiti necrozoospermia – odsustvo živih spermatozoida. Najteži problem, ipak, predstavlja azoospermia – potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu. Odsustvo spermatozoida u ejakulatu je posledica ili nestvaranja spermatozoida ili posledica problema u transportu spermatozoida iz testisa, a kasnije epididimisa i semevoda, i tada govorimo o opstruktivnoj azoospermiji.

Laboratorijska ispitivanja uključuju genetsku (kariotip) i endokrinološku proveru (FSH , LH , PRL i testosteron). Povećane vrednosti FSH (folikulostimulirajući hormon) uz mali volumen testisa upućuju na probleme u spermatogenezi, i u tom slučaju moramo ispitati eventualne hromozomske abnormalnosti, npr. Klinefelterov sindrom (XXY), ili prisustvo mikrodelecije na Y hromozomu. Ukoliko su testisi normalne veličine kao i nivo FSH, vrlo je verovatno da se radi o opstruktivnoj azoospermiji.

Ipak, zahvaljujući metodoma asistirane reprodukcije danas smo u mogućnosti da dobijemo trudnoću i kod azoospermije. U tom slučaju do spermatozoida možemo doći finim aspiracionim tehnikama kao što su: PESA (perkutana epididimalna aspiracija spermatozoida) je tehnika gde se malom iglom ulazi u epididimis (glavu ili rep) i aspiracijom izvlače spermatozoidi; MESA (mikrohirurška epididimalna aspiracija spermatozoida) prethodno se hirurški prepariše epididimis, a zatim se iglom vrši aspiracija.

Testikularno tkivo se može dobiti na 3 načina:

1. TESA – finom perkutanom aspiracionom tehnikom mogu se izvući spermatozoidi iz samog testisa (FNA  fine-needle aspiration).
2. TESE (testicular sperm extraction) otvorenom hirurškom biopsijom.
3. Mikro -TESE  hirurška biopsija testisa pod kontrolom mikroskopa.

Sve ove procedure mogu se raditi u lokalnoj, ali i u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. Krioprezervacija (zamrzavanje) spermatozoida ili  tkiva testisa dobijenih ovim metodama i njihova upotreba nakon odmrzavanja uz ICSI metodu predstavljaju jednu od revolucionarnih procedura u lečenju najtežih  oblika muškog steriliteta. Zahvaljujući ovim metodama ne samo da se rešava problem azoospermije, već se parovima značajno olakšava planiranje postupka VTO i usklađivanje sa njihovim životnim i profesionalnim obavezama.

Da bismo podržali borbu protiv neplodnosti uopšte,  treba genaralno posvetiti više pažnje negovanju zdravih životnih navika i njihovom pozitivnom efektu na mnoge aspekte, između ostalih i na plodnost. Faktori kao što su nepravilna ishrana, gojaznost, nedostatak kretanja itekako mogu da utiču na neplodnost. Činjenica je da i sredina u kojoj živimo doprinosi lošim uticajima, počevši od zagađenosti vazduha, kvaliteta vode i namirnica koje koristimo u ishrani, a koje su često  izložene herbicidima, pesticidima i antibioticima, mobilni telefoni, bežične mreže, plastika koja je svuda oko nas. Mnogo toga ne zavisi od nas, ali deo koji se odnosi na zdrav način života u velikoj meri određuje sam pojedinac i zato  treba insistirati na tome.