Šolc u Kijevu: “Da li je vratio deo poverenja?”

0
EPA-EFE/Andreas Gora / POOL Pool Photo

Sam kancelar je toliko visoko podigao letvicu za svoje putovanje u Kijev, da je već vladao strah da on teško može da ispuni očekivanja. „Ja neću da stanem u red sa grupom ljudi koji će nešto da preduzmu za kratki ulazak i izlazak sa terminom za fotografisanje. Ako budem putovao, onda će se uvek biti reč o sasvim konkretnim stvarima“, izjavio je on pre mesec dana.

Olaf Šolc nije u Kijev putovao sam, već sa još dvojicom lidera iz zapadne Evrope – francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i italijanskim premijerom Mariom Dragijem. Iza te trojke su tri ekonomski i politički najjače države u Evropi. Na licu mesta im se pridružio i rumunski predsednik Klaus Johanis kao predstavnik istočnih Evropljana. Poseta jeste istina bila kratka i bilo je mnogo fotografisanja, ali ona je zaista bila mnogo više od običnog „dolaska i odlaska“.

Velika očekivanja

Putovanje trojice zapadnih Evropljana trebalo je u prvom redu da bude shvaćeno kao znak evropske solidarnosti s Ukrajincima. Ali, koliko god simbolike bilo u tom putovanju, važno je bilo da su gosti neke stvari i isporučili. Pre svega Olaf Šolc – jer (ukrajinske) oči bile su uperene pre svega u njega. Nakon više od sto dana rata, nemački kancelar konačno je ušao u vanredni voz za Kijev i otišao na možda najvažnije putovanje svoje političke karijere.

Ukrajinsko rukovodstvo očekivalo je pre svega dve stvari: više teškog oružja sa Zapada i zeleno svetlo za status Ukrajine kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Što se tiče oružja, rezultati su samo uslovno zadovoljavajući. Šolc je, istina, obećao dalje isporuke teškog naoružanja, ali je malo rekao o vremenskoj perspektivi. To će potrajati, iako je Šolc snažno naglasio da je obuka ukrajinskih vojnika u Nemačkoj još odavno započela.

Kod druge tačke kancelar nije razočarao, shvatio je trenutak. Kao najjača članica EU, a i zbog istorijske odgovornosti, on je jasno rekao: „Ukrajina pripada evropskoj porodici.“ Tom rečenicom Šolc je preuzeo vodeću ulogu u Kijevu koju jedan nemački kancelar mora da ispuni. Sve drugo on sebi nije mogao da dozvoli.

Bila je mudra demonstracija slaganja sa Evropom to što je Zelenski tu odluku odmah nazvao „istorijskim rezultatom“– uprkos svim očekivanim razlikama na dugom putu od statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ukrajinski predsednik je javno naglasio: „Ja sam zadovoljan.“

Jednog dana deo Evrope

Zbog odugovlačenja i oklevanja nemačke vlade, poslednjih meseci delovalo je da je narušeno poverenje Ukrajinaca (i istočnih Evroljana) u nemačku pouzdanost. Na ovom putovanju Šolcu je uspelo da se bar delimično osloboditi imidža oklevanja.

Za Zelenskog se tog dana radilo od više toga, a ne samo formalnoj perspektivi ukrajinskog članstva u Evropskoj uniji. Njegova zemlja se nalazi u ratu. Njegovi sunarodnici pokazuju hrabrost i borbenost kakvu Evropa nije videla od Drugog svetskog rata. Oni svakog dana moraju ponovo da izdrže. Pomaže im perspektiva da će jednog dana biti deo Evrope. Kad je Šolc rekao da oni pripadaju Evropi, oni su to shvatili kao poruku da njihova borba za slobodu nije uzaludna. Ta poruka je potrebna Zelenskom i na unutrašnjem planu, jer pred tom zemljom su teški meseci.

I još nešto je bilo korisno za Kijev. „Ukrajina mora da pobedi u ratu“, rekao je francuski predsednik i time poslao jasnu poruku ne samo Ukrajini, već i Moskvi. I te reči su na istoku izazvale olakšanje i nadu.

Šolc je shvatio

Ovo putovanje sigurno nije ispunilo sva očekivanja Kijeva, naročito kada je reč o teškom naoružanju Ukrajina mora da bude strpljiva. Za Zelenskog je toga dana ono što je načelno izgledalo možda još i važnije. Pre posete je izjavio: „Od kancelara Šolca su nam potrebne garancije da Nemačka podržava Ukrajinu.“ To znači da ne sme biti vrludanja između pomoći Ukrajini i odnosa sa Rusijom.

Šolc je poruku shvatio i podrškom Ukrajini na putu u EU pobrinuo se za to da se njegovo putovanje u Kijev može smatrati uspešnim. To se ne sme potceniti. Šolc i Makron odavno se smatraju najvećim skepticima u Evropi kada se radi o Ukrajini. Nemačko-francuski dvojac simbol je propale politike prema Istoku i bliskosti sa Moskvom. Sporazum iz Minska koji je dogovoren pod vođstvom Berlina i Pariza je mrtav, a za Zelenskog on nije opcija. Novi je kvalitet to da se tri zapadnoevropske zemlje u Kijevu tako jasno izjašnjavaju za podršku Ukrajini kao delu Evrope.

Za Olafa Šolca ovo putovanje je bilo i šansa da utiša kritike zbog njegovog dosadašnjeg kursa oklevanja. Da bi to trajalo duže od jednog trenutka, nemački kancelar sada mora i da ostane na tom kursu.