Zloglasna moralna policija privela je mladu Iranku sa ulica Teherana i odvela je u „centar za prevaspitanje“ na časove skromnosti prošle nedelje. Tri dana kasnije, ona je umrla.
Vlada je snažno odbacila odgovornost za smrt 22-godišnje Mahse Amini, ali je vest ipak podstakla bes hiljade Iranki koje su se decenijama suočavale sa čuvarima morala pripadnika Islamske Republike. Priča Mahse Amini je vratila iranski disciplinski aparat u centar pažnje, postavljajući pitanje odgovornosti i nekažnjivosti koju uživa sveštenička elita u zemlji.
„Bilo bi teško pronaći prosečnu Iranku ili prosečnu porodicu koja nema priču o nekoj vezi sa moralnom policijom i centrima za prevaspitanje“, rekla je Tara Sefehri Far, viši istraživač na Bliskom istoku i severu. afričkog odeljenja Hjuman rajts voča. „Toliko su prisutni“.
Moralna policija je snaga za sprovođenje zakona koja ima pristup moći, oružju i pritvorskim centrima, rekla je ona. Oni takođe imaju kontrolu nad nedavno uvedenim „centrima za prevaspitavanje“. Centri deluju kao pritvorski objekti, gde se žene, a ponekad i muškarci,pritvaraju zbog nepoštovanja državnih pravila o skromnosti. Unutar objekata, zatočenicima se daju časovi o islamu i važnosti hidžaba (ili marame), a zatim se primoravaju da potpišu obavezu da će se pridržavati državnih propisa o odeći pre nego što budu pušteni na slobodu, piše CNN.
Prva od ovih ustanova otvorena je 2019. godine, rekao je Hadi Gemi, izvršni direktor njujorškog Centra za ljudska prava u Iranu, dodajući da su „od njihovog stvaranja, koje nema osnova ni u jednom zakonu, agenti ovih centara proizvoljno pritvarali bezbroj žena pod izgovorom da se ne pridržavaju prinudnog hidžaba države“.
„Žene se tada tretiraju kao kriminalci, kažnjavaju se za njihov prekršaj, fotografišu i primoravaju da pohađaju čas o tome kako da nose odgovarajući hidžab i islamskom moralu“, dodao je on.
Iran je diktirao ženama kako treba da se oblače mnogo pre uspostavljanja sadašnje Islamske Republike. Godine 1936. prozapadni vladar Reza Šah zabranio je nošenje velova i marama u nastojanju da modernizuje zemlju. Mnoge žene su pružale otpor. Zatim je islamski režim koji je zbacio šahovu dinastiju Pahlavija učinio hidžab obaveznim 1979. godine, ali je pravilo upisano u zakon tek 1983. godine. Radna grupa sa svim ovlašćenjima agencije za sprovođenje zakona, moralna policija ima zadatak da obezbedi da se pravila poštuju. Svakih nekoliko godina u Iranu se pojavljuje veliki broj pokreta protiv hidžaba, što često dovodi do talasa hapšenja i progona.
To uključuje „Devojke iz ulice revolucije“ 2017. godine, kao i ovogodišnje kratke proteste na društvenim mrežama povodom Nacionalnog dana hidžaba i čednosti u zemlji, koji se obeležava svake godine 12. jula radi promovisanja pokrivanja. Ali, pojavile su se nesuglasice po pitanju obaveznog hidžaba, kako među građanima, tako i unutar rukovodstva.
Istraživanje istraživačkog centra povezanog sa parlamentom 2018. godine pokazalo je da je došlo do smanjenja broja ljudi koji smatraju da vlada treba da sprovodi nošenje marame. A izveštaj iranske studentske novinske agencije iz 2014. pokazao je porast od 15 odsto onih koji veruju da hidžab ne bi trebalo da bude obavezan. Takođe je došlo do retoričke promene među rukovodstvom zemlje, pozivajući na „obrazovanje“ i „korekciju“ za razliku od nasilnog sprovođenja islamskih vrednosti, kaže istraživač Seperi Far.
Neki kažu da se Iran polako približava prekretnici jer se vlada suočava sa rastućim nezadovoljstvom zbog osakaćene ekonomije i naglo rastuće inflacije uzrokovane američkim sankcijama. Čini se da Aminijeva smrt ujedinjuje Irance različitog načina razmišljanja, kaže Sepehri Far, dodajući da kritike zbog incidenta ne dolaze samo od protivnika režima, već i od građana koji ranije nisu imali disidentstvo, kao i onih koji su bliski vlasti. Hiljade širom Irana izašle su na ulice u utorak uveče, pokazuju svedoci i snimci društvenih mreža.
Na snimcima na društvenim mrežama vide se žene kako seku kosu u znak protesta, dok je gomila uzvikivala „smrt diktatoru“ u provinciji Kerman na jugoistoku Irana.
„Ovog puta demonstranti ne pozivaju samo na pravdu za Mahsu Amini“, rekao je Gemi. „One takođe pozivaju na ženska prava, na njihova građanska i ljudska prava, na život bez verske diktature“.
Iako postoji osećaj da se režim može osećati ranjivim, neki postavljaju pitanje da li će se trenutni pokret proširiti ili jednostavno oslabiti suočen sa državnim udarima.
„Ne samo da su ovi protesti brutalno razbijeni i obuzdani svaki put, već nema nikakvog vođstva“, rekla je Tara Kangarlu, autorka „The Heartbeat of Iran“, koja je odrasla pod nadzorom moralne policije. „Odrastajući kao tinejdžeri, trudili bismo se da izbegavamo ulice za koje smo znali da će kombiji moralne policije biti parkirani tokom vikenda“, rekla je Kangarlu. Ona kaže da su mladi Iranci evoluirali unutar „opresivnog sistema“ da bi živeli svoj život, ali „prosečnom Irancu je dosta“.
Tagovi
