Smanjen seksualni nagon i gubitak kose među simptomima produženog Covid-19

    0
    EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

    Gubitak kose, smanjen libido i poteškoće sa ejakulacijom mogu biti neprepoznati simptomi dugog Kovida, prema studiji urađenoj na osnovu 2,4 miliona elektronskih zdravstvenih kartona.

    Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše produženi Kovid kao skup od 33 simptoma koji se obično razvijaju u roku od tri meseca od infekcije SARS-CoV-2, sa simptomima koji traju najmanje dva meseca bez alternativnog objašnjenja. Studije o dugotrajnom Kovidu razlikuju se u definiciji stanja, ali on pogađa oko 5 do 20 posto ljudi koji su imali Covid-19. Ove studije takođe ukazuju da produženi Kovid obuhvata širi spektar simptoma nego što je zvanično priznato od strane SZO.

    Smanjen seksualni nagon, halucinacije i gubitak kose spadaju u širi niz simptoma produženog Kovida, prema studiji koja je obuhvatila ljude koji su bili zaraženi, ali nisu hospitalizovani tokom pandemije.

    Odavno je poznato da najčešći simptomi u nedeljama i mesecima nakon napada korona virusa uključuju gubitak mirisa i kratak dah. Ali sada su istraživači uspeli da pokažu da ljudi sa dugotrajnim Kovidom često doživljavaju “izuzetno širok” niz simptoma, uključujući manje poznate neželjene efekte kao što je amnezija i nemogućnost izvođenja poznatih pokreta ili komandi.

    Nalazi, objavljeni u magazinu Nature Medicine, podržavaju ono što su mnogi pacijenti u više navrata govorili svojim lekarima, porodici, prijateljima i kolegama otkako je pandemija počela pre više od dve godine.

    Obrasci simptoma su obično grupisani u respiratorne simptome, mentalno zdravlje i kognitivne probleme, a zatim i širi spektar simptoma, pokazuje studija Univerziteta u Birmingemu.

    Nejasno je kako tačno Covid-19 dovodi do gubitka kose, ali to mogu da izazovu druge infekcije kao što su sezonski grip i stresni događaji, piše New Scientiest.

    “Kada je vaše telo u stanju stresa, to može da dovede do rasta nove dlake, što zapravo paradoksalno uzrokuje da vaša postojeća kosa opada”, kaže autor dr Šamil Harun sa Univerziteta u Birmingemu.”Ovo je stanje koje se zove telogen effluvium. To nije kao jedan komad kose, već je to neka vrsta generalizovanog gubitka kose, tako da je to jedan potencijalni mehanizam za gubitak kose povezan sa Kovidom”.

    Problemi sa ejakulacijom i smanjenim libidom su uobičajeni kod drugih hroničnih stanja, kao što je dijabetes, ali nije dobro shvaćeno kako tačno seksualna disfunkcija može da se razvije nakon virusne infekcije.

    “Ljudi sa drugim hroničnim bolestima često doživljavaju seksualnu disfunkciju, a isto nalazimo i sa Kovidom-19, što ukazuje da je Kovid-19 hronična bolest”, kaže Harun. “Ali nismo posmatrali druge virusne infekcije na način na koji smo posmatrali produženi Kovid i mislim da je to ono što nas je naterao da shvatimo, da virusne infekcije nisu samo akutne”.

    Osim što su uočili širi skup simptoma, istraživači su takođe identifikovali ključne grupe i ponašanje koje ljude dovodi u povećan rizik od razvoja dugotrajnog Kovida. Oni su ukazali da su žene, mlađi ljudi i oni iz crne, mešovite ili druge etničke grupe izloženi većem riziku od dugotrajnog Kovida. Ljudi siromašnijeg porekla, pušači i ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznošću takođe su povezani sa prijavljivanjem upornih simptoma, prenosi Gardijan.

    Dr Šamil Harun, rekao je da ovo istraživanje potvrđuje ono što su pacijenti govorili kliničarima i kreatorima politike tokom pandemije – da su simptomi dugog Kovida izuzetno široki i ne mogu biti u potpunosti uzeti u obzir drugi faktori kao što su faktori rizika za način života ili hronična zdravstvena stanja.

    Istraživači su analizirali anonimne elektronske zdravstvene kartone 2,4 miliona ljudi u Velikoj Britaniji zajedno sa timom kliničara i istraživača širom Engleske. Podaci uzeti između januara 2020. i aprila 2021. uključivali su 486.149 ljudi sa prethodnom infekcijom i 1,9 miliona ljudi bez indikacija infekcije nakon podudaranja za druge kliničke dijagnoze, koristeći podatke pacijenata koji nisu primljeni u bolnicu.

    Anurada Sabramanijn, takođe sa Univerziteta u Birmingemu i glavni autor rada, kaže je da su njihove analize podataka faktora rizika od posebnog interesa jer pomažu da razmotre šta bi moglo da izazove ili doprinese dugotrajnom Kovidu.

    “Žene su, na primer, češće obolele od autoimunih bolesti. Ova zapažanja će pomoći da se dodatno suzi fokus na faktorima kako bi se istražilo šta može da uzrokuje ove uporne simptome nakon infekcije i kako možemo pomoći pacijentima koji ih doživljavaju”.

    POSTAVI KOMENTAR

    Unesite komentar
    Unesite ime