Koliko su nas samo puta naši dobri profesori književnosti ubeđivali da su knjige, iz čijih su se redova na velikim platnima preselile priče i likovi najvećih svetskih književnih klasika, bolje? Da je iskustvo čitanja i intimne, lične vizuelizacije likova i događaja inspirativnije, plemenitije, uzvišenije od zamisli nekog reditelja? Bezbroj puta. Kao što smo se i bezbroj puta o te savete oglušili, istina manje iz radoznalosti, a više iz lenjosti da pročitamo knjigu do kraja.
Danas, dilema o tome da li ćemo pročitati knjigu ili pogledati film ili seriju nastalu po knjizi deluje deplasirano, iako je i dalje aktuelna. Što zbog toga što smo ekranima svih vrsta okruženi kao nikad ranije, što zbog toga što knjige i dalje predstavljaju neprocenjivu vrednost, a osim toga i dalje se štampaju i što je još važnije – prodaju.
Vredi pročitati knjigu, ali vredi i pogledati film i seriju. I sve je više filmova i serija koji su jednako dobri kao i knjige po kojima su nastali, a nekad su čak i bolji od samih knjiga i to je jasno svakom ko se ikada zakačio na neki od popularnih striming servisa, kao što je HBO GO koji obiluje takvim naslovima. Ovo su neki od njih…
Autsajder
Ime je čovek, govorili su stari Latini. Stiven King je zaista to. Kralj. Dok filmske adaptacije književnih dela Stivena Kinga kao po pravilu postaju klasici svetske kinematografije – setimo se “Keri”, “Dece kukuruza” ili “Bekstva iz Šošenka” – izgleda da tu magiju do sada nije postigla nijedna serijska adaptacija neke od njegovih knjiga. Sve dok se, kako su pojedine kritike ocenile, nije pojavio “Autsajder”, serija nastala po istoimenom romanu ovog bestseler pisca.
U maniru najboljih krimića, radnja serije prati policijskog detektiva Ralfa Andersona koji istražuje misteriozno ubistvo jedanaestogodišenjeg dečaka Frenkija Pitersona. Okolnosti koje okružuju ovaj zločin podstaknu Ralfa, koji još uvek tuguje zbog smrti svog sina, da u istragu uključi neobičnu privatnu istražiteljku Holi Gibni, nadajući se da će njene natprirodne sposobnosti objasniti neobjašnjivo. Prvih šest od deset epizoda teku nešto sporije i zadržavaju veći deo osnovne priče, a ton i atmosfera radikalno su drugačiji u odnosu na knjigu. Dok se King u svom pisanju nemilosrdno kreće napred, kamere “Autsajdera” kao da klize, puze ili samo stoje u mestu dok likovi razmanjuju oštre, zbunjene i tužne poglede.
Ako više volite da gustirate serije, “Autsajder” će za vas biti izuzetno prijatno iskustvo. Naročito kada na odjavnoj špici ugledate jedno prezime na “ić”. Jedan od reditelja serije je i, sada već slavni Zagrepčanin, Igor Martinović.
Nula nula nula
Višestruka priča na nekoliko kontinenata sa ansamblom od desetina likova, radnja serija “Nula nula nulas” prati pošiljki kokaina koja putuje od Amerike do Evrope, kao i različite grupe kriminalaca gladnih moći, meksičke kartele, mafiju iz Kalabrije i korumpirane biznismene koji žele da preuzmu kontrolu nad trgovinom kokainom.
Naizgled, ništa novo i nesvakidašnje, ali serija je, zahvaljujući glumačkoj postavi, samouverenom smeru u kom se radnja razvija i kinematografiji, zapanjujuća. Čak i ako vam se učini kao varijacija priče koja je već negde ispričana, jedna stvar, za sladokusce, dovoljna je da seriju isprate sa naročitom interesovanjem i uzbuđenjem.
Priča je, naime, bazirana na stvarnim događajima, odnosno na istraživanju italijanskog novinara Roberta Savijana koji zbog svog rada živi pod policijskom zaštitom još od 2006. godine. Smatra se istragom “unutrašnjeg delovanja sveta droge i prljavog novca, njegovih pravila i armije, i prave dubine njegovog dosega”. U njemu, Savijano povezuje priče, intervjue, prisluškivanja i sopstveno iskustvo zločinačkog podzemlja i otkriva međunarodne razmere narko kriminala.
Moja genijalna prijateljica
Ekranizacija romana može biti rizična, posebno ako je reč o obožavanom romanima poput onih koje je napisala Elena Ferante. Likovi u njenim romanima su tako živi u čitaočevoj imaginaciji, da na ekranu mogu izazvati samo jedno osećanje – razočaranje. Srećom, serija “Moja genijalna prijateljica”, nastala po istoimanom bestseleru, savršeno odgovara izvornom materijalu. Možda zato što je Elena Ferante, ko god ona bila, na izvestan način učestvovala i u pisanju scenarija. Ali i bez obzira na to, ova serija sjajna je zbog “sopstvenih” zasluga.
Oni koji nisu čitali knjigu, nisu na gubitku. Dobro, nisu baš na tolikom gubitku. Priča počinje kada Elena, u svojim šezdesetim godinama. primi telefonski poziv od sina njene prijateljice iz detinjstva, Lile. Dobija oštar i hladan odgovor koji evocira dugu i komplikovanu prošlost.: “Naučite da živite sami. I nemojte me ponovo zvati”.
Ovo je priča iz predgrađa Napulja iz prošlog veka prožete siromaštvom i začecima drugačijeg života s jedne, i bogatstvom mašte dve devojčice, s druge strane. Ovo je priča o zajedništvu, nasilju, novcu, ljubomori i – prijateljstvu.
Sluškinjina priča
Evo jednog od najpotresnijih serijskih ostvarenja poslednjih godina nastalom po romanu Margaret Atvud “Sluškinjna priča”. Radnja se odvija u bliskoj budućnosti, u Gileadu, nekad poznatom kao SAD, gde ženska prava ne postoje. Totalitarizam, teokratija, mizoginija. Distopija.
Društvo organizuju fanatični lideri tako da su u njima žene brutalno podređene. Ne mogu da rade, poseduju imovinu, raspolažu novcem. Ali su jedine, u tom novom svetu, u mogućnosti da rađaju. Raspoređene po rezidencijama vladajućih elita, one su zato – sluškinje.
Toliko se toga pisalo o novom odjeku i novom značenju priče koju je Margaret Advud napisala u Berlinu 1985. godine, tim pre što se ekranizacija ovog slavnog dela poklopila sa dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, a kome, u najmanju ruku, ženska prava nisu u vrhu agende.
Sluškinjina priča” ubraja se među najbolje ekranizovane priče i više je od jedne serije. Ona je pretnja, ona je upozorenje – svetu kojim vladaju muškarci.
