Slobodan Loka Nešović, Mascom: Svetske platforme za domaću muziku

0
Foto: Promo

Nesporno je da je reč digitalizacija – što na mala, što na velika vrata – ušla u naše živote i tu se odomaćila. I više od toga! Postala je jedna od takozvanih ’ključnih reči’ momenta u kome živimo. O njoj slušamo od predstavnika visokih struktura vlasti, javnog i kulturnog života, a naša deca nas – kada žele da nam spočitaju kako smo prevaziđeni – nazivaju „analognima“, dok pojam digitalnog vezuju za novo, napredno, progresivno, mlado…

U redu, ali šta se, zapravo, krije iza tog pojma? Nimalo slučajno sagovornik za tu temu je Slobodan Loka Nešović, osnivač i vlasnik kompanije Mascom, regionalnog lidera digitalizacije u oblasti kreativnih industrija.

Digitalizacija: pros and cons?

Iskreno, to pitanje se više ne postavlja. Nova paradigma je, fakat, nastupila. Živimo u svetu koji se nepovratno digitalizuje. Ljudima na Zapadu je to već odavno jasno. Na nama je da uhvatimo korak sa promenama. A one su korenite, obimne i odvijaju se rapidno. Digitalizacija je ušla u sve sfere svakodnevice, našeg društvenog, privrednog, političkog života. Digitalizuju se ustanove kulture od nacionalnog značaja, digitalizuje se državna administracija, odnedavno smo svedoci prvih koraka digitalizacije u sferi školstva u našoj zemlji… u mnogim zapadnim zemljama taj proces je davno poodmakao. Ako ne savladate osnovne alate potrebne za funkcionisanje u digitalnom okruženju, prosto nećete moći da se snađete u savremenom svetu. Nećete biti u stanju, ili će vam biti daleko teže, da izvadite lična dokumenta, pogledate novi film ili poslušate najnoviji hit svog omiljenog izvođača… Inače, najnovije tendencije i tehnologije u sferi digitalizacije često i potiču upravo iz miljea kreativnih industrija – muzičke, filmske i drugih.

Koji je značaj kreativnih industrija za fenomen digitalizacije?

Kreativne industrije – po svojoj definiciji stvaralačke – veliki su pokretač progresivnih promena u svetu. Retko se prepoznaje značaj kreativnih industrija za razvoj privrede, tehnologije, ekonomije. To je grana industrije od koje u svetu, a i kod nas, živi veliki broj ljudi. Istraživanja sprovedena u našoj zemlji pre nekoliko godina pokazala su da se doprinos kreativnih industrija i delatnosti koje se na njima baziraju može porediti sa doprinosom celokupnog bankarskog sektora. To je svet koji spaja kreativne i komercijalne aspekte i koji, stoga, neprestano traga za novim rešenjima, pa i tehnološkim. Prebacivanjem težišta kreativnih industrija na polje digitalne komunikacije otvorena su mnoga pitanja i problemi. Ta pitanja su, sa jedne strane, tehničke prirode (i ona su izvor inovacija u oblasti digitalnog plasmana sadržaja i digitalne komunikacije uopšte), dok se, sa druge strane, tiču intelektualne svojine, autorskih prava i njihove zaštite u novonastalim uslovima.

Šta se dešava sa intelektualnom svojinom i autorskim pravom u digitalnom okruženju?

Digitalno okruženje podrazumeva nove načine plasmana i eksploatacije te vrste sadržaja. Ali, ako želimo da pojednostavimo stvar, možemo reći da se u sferi autorstva ne postavlja pitanje šta je starije: kokoš ili jaje. Zna se: sve polazi od autora i nosioca prva, čija su prava neprikosnovena. Mora se posebno obratiti pažnja i na nosioce prava koji su najveći investitori u kreativnim industrijama i koji obezbeđuju da prava dobiju svoju poslovnu dimenziju i ostvare adekvatne prihode. Mi se još navikavamo na to poslovno okruženje i taj proces je još veoma spor i suočen sa mnogim izazovima koji su uglavnom posledica neznanja i loših navika iz prošlosti. Svaki vid korišćenja autorskog dela, bio on analogan ili digitalan, mora da podrazumeva saglasnost autora i posebno nosioca prava.

Naravno, tako je ”na papiru“. U praksi se stvari komplikuju. Ne samo kod nas – i u svetu. Kod nas, u pogledu autorskog i srodnih prava, postoje prilično dobro definisani zakonski okviri, ali ponekad začuđujuće loša, skoro katastrofalna, sudska praksa, gde sudije neretko donose odluke koje su potpuno u suprotnosti sa onim što piše u zakonu. To je ujedno i jedna od većih prepreka u razvoju kreativnih industrija, zato apelujem da se otvori komunikacija između poslovne zajednice i pravosuđa sa ciljem unapređivanja sudske prakse gde vidim i najveću ulogu države koja bi trebalo da pokrene te procese.

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je naša kompanija dokaz da je, čak i u našem okruženju, moguće nositi se sa izazovima koje digitalizacija postavlja pred kreativne industrije i poslovati pozitivno. Prvi smo prepoznali globalnu tendenciju, uhvatili priključak i uspešno održavamo korak povezujući naš region sa svetom.

Mascom je, dakle, pionir digitalizacije u sferi kreativnih industrija?

Neću biti lažno skroman. Mascom je u digitalnom svetu prisutan od samog njegovog nastanka. Prvi smo – sada već davne 2008. godine – pokrenuli digitalni plasman muzičkih sadržaja. U toj oblasti i dalje čvrsto držimo lidersku poziciju, sarađujući sa svim relevantnim domaćim, regionalnim i svetskim igračima.

Zahvaljujući našem višedecenijskom iskustvu u sferi izdavaštva knjiga i administracije i zaštite autorskog prava u oblasti pisane reči, bili smo u prilici da tehnologije digitalnog plasmana, koje smo savladali u muzičkoj branši, primenimo i na knjige i udžbenike. Ponosni smo i na doprinos koji – zahvaljujući ugovorima sa Centar filmom i Kinotekom – dajemo razvoju i legalizaciji filmske industrije pred kojom su najveći izazovi, pored tehnoloških, upravo u delu koji se tiče prava autora i eksploatacije njihovih dela u digitalnom okruženju. Primera radi, filmski producenti su dužni da, bez obzira na to što je film nastao pre nekoliko decenija, od autora dobiju dozvolu za digitalnu eksploataciju, što danas uglavnom nije slučaj i to našu kinematografiju i dalje drži daleko od savremenih platformi za distribuciju.

U poslednje vreme to nam je postao jedan od prioriteta u poslovanju. Uspešno plasiramo i kreativne snage u digitalnom svetu. U kinematografiji su to, na primer, Srđan Dragojević, Miloš Radović i mnogi drugi, u svetu pisane reči velikani poput Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića i mnogih drugih. Naravno, kao kompanija koja se prevashodno bavi muzikom, najponosniji smo na ono što postižemo na tom polju. Tu su naši najaktuelniji napori usmereni na plasman lokalnih i regionalnih muzičkih sadržaja na svetsko tržište u aranžmanu takvom da ćemo domaću muziku, prvi put, na globalne platforme plasirati pod istim uslovima pod kojima to čine svetske mejdžor kompanije.

Tu privilegiju dobili smo kroz saradnju sa našim višedecenijskim partnerom Warner Music Group jer smo nedavno postali sastavni deo njihovog sistema digitalnog plasmana koji nama, našim klijentima i umetnicima obezbeđuje iste uslove koje imaju najveće zvezde današnjice, što podrazumeva i najsavremeniju tehnologiju za obradu podataka i pristup marketinškim alatkama neophodnim za uspešan globalni pristup tržištu.

To je definitivno novi kvalitet i presedan u lokalnoj i regionalnoj muzičkoj industriji i još više učvršćuje našu lidersku poziciju.

Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime