Sastojci piva i kako oni utiču na njegov ukus

    0

    Pivo se proizvodi više od 6.000 godina, a kroz istoriju je korišćeno prvenstveno kao lek, novac, a mnogi su smatrali da je dar bogova i kreirali legende o njemu. U moderno doba ima ga najrazličitijih, od lagera do ejla, flaširanog u plastičnu, staklenu i limenu ambalažu, ali je i dalje jedno od omiljenih pića mnogih. Međutim, uprkos dugoj tradiciji, ali i naizgled jednostavnim sastojcima, tehnologija pravljenja piva je jedna od najkomplikovanijih, iako je vekovima usavršavana.

    Pivo se pravi od sledećih sastojaka – voda, hmelj, žitarice i kvasac. Naime, iako sva piva imaju isti sastav, kombinacija sastojaka, vreme njihovog dodavanja, temperatura određuje kakvog će ukusa, boje i konzistencije biti ovaj napitak.

    U početku, tokom Sumerskog carstva, pivo se pravilo od hleba koji se fermentisao u vodi, a zatim se dodavao med i različite biljke. Ovu tehnologiju preuzeli su Vavilonci, Egipćani, dok su Rimljani ovaj recept otkrili germanskim plemenima, koja su ga usavršila i među prvima uvela žitarice u proizvodnju.

    Od tada pa sve do današnjih dana, proizvodnja piva spada u tehnologije vrenja, gde kvasac prevodi šećere u alkohol. Prvi korak ovog procesa se sastoji u mešanju slada (ječmenog slada) i vode, a zatim stupa filtracija i odvajanje tečne faze, kojoj se prilikom zagrevanja dodaje hmelj radi specifične arome. Nakon kuvanja sa hmeljom pivo se hladi i dodaje mu se kvasac da bi šećeri prevreli u alkohol, a zatim dolazi do odvajanja primesa od piva i sledi flaširanje.

    Da li je pivo korisno za zdravlje? Brojne naučne studije pokazale su da se u pivu nalaze biološke aktivne komponente koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje čoveka ukoliko se odgovorno konzumira. Naime, radi se o fitohemikaliji ksantohumol, koja predstavlja gorku materiju u pivu, a poseduje antikarcinogeno delovanje. Ova supstanca, pronađena u hmelju dovodi do manjeg rizika oboljevanja, ali samo u slučajevima kada se konzumira 1 čaša dnevno.

    Iako je svaka sirovina bitna u ovom procesu, posebno voda koja čini 90% piva, od žitarica najčešće se koristi ječam, koji pored kvasca i hmelja, određuje boju, ukus i gustinu piva.

    Ječam je odgovoran i za sadržaj minerala u pivu, jer je bogat magnezijumom, selenom, bakrom, hromom, cinkom, kalcijumom.

    Kvasci koji se koriste u proizvodnji piva, određuju njegovu vrstu, a bogati su vitaminima B grupe, kao i mineralima, te od njih zavisi nutritivna vrednost piva, odnosno ovom napitku daju sve ove korisne sastojke.

    Hmelj je možda najvažniji sastojak jer je zaslužan za specifičan miris i ukus, a služi kao prirodni konzervans. Taninske materije pivu daju karakterističnu “biljnu” aromu, dok su kiseline (humulon) zaslužne za gorčinu. Neka piva, kako bi postigla prepoznatljivu aromu praćenu prijatnom gorčinom i osvežavajući ukus koriste čak tri vrste hmelja u proizvodnji.

    Iako je pivo bogato hranljivim materijama, ne sadrži masti i ima nizak procenat proteina, treba u njemu uživati odgovorno tokom cele godine.