Šabački Asteriks i paraćinski Obeliks: Zašto je (ne)važno izaći na lokalne izbore tamo gde opozicija (ne) može da pobedi SNS – Kolumna Draže Petrovića, čitajte u Nedeljniku

Foto: Medija centar Beograd, Printscreen N1

Kako početi priču o nebojkotu izbora u Paraćinu i Šapcu? Možda najbolje ovako: Pedeseta je godina pre Hrista, osma posle Vučića. Celu Galiju su pokorili Rimljani… Celu? Ne!

Jedno selo, pardon dva sela, tvrdoglavo se odupiru pobedničkim legijama. Zato život u okolnim legionarskim naseljima nije lagodan. Najviše strepnje među njihovim posadama izaziva pojava dva nezgodna tipa. Oni cene svoju slobodu, ali šašavim Rimljanima to nikako da uđe u glavu. A može priča da počne i ovako: Moćna Rimska imperija neustrašivog Gaja Julija Cezara, nepokolebljivo osvaja gradove, zemlje i kontinente i čini se da ovu silu ništa ne može da zaustavi. Baš ništa? Pa, ne bismo rekli. Tamo negde, na britanskoj obali Atlantika, postoji jedno malo galsko selo, koje se, na prvi pogled, ne razlikuje ni po čemu od svih ostalih, tih pedesetih godina pre nove ere. Ali ipak… Okruženo sa četiri rimska utvrđenja, ovo mirno i harmonično seoce uspešno odoleva Cezarovim legijama i uliva strah u kosti rimskim centurionima. Ostaće bolna tačka moćnog carstva, sve dok Gali imaju svog druida Panoramiksa, da im spravlja čarobni napitak.

Ovaj sinopsis za „Asteriksa i Obeliksa“ može se prepričati i takozvanim „svojim“ rečima: Moćna naprednjačka imperija ne baš neustrašivog Aleksandra Vučića, nepokolebljivo osvaja gradove, zemlje i kontinente i čini se da ovu silu ništa ne može da zaustavi. Baš ništa? Pa, ne bismo rekli. Tamo negde, na mačvanskoj obali Save, kao i tamo negde desno od autoputa Beograd–Niš postoje dva grada, jedan malo veći, drugi malo manji, koji se, na prvi pogled, ne razlikuju ni po čemu od svih ostalih, tih godina zlatnog doba.

Ali ipak… Svaki grad je okružen naprednjačkim utvrđenjima, a ovi mirni i harmonični gradovi uspešno odolevaju Vučićevim legijama i ulivaju strah u kosti naprednjačkim botovima. Ostaće bolna tačka moćnog naprednjačkog carstva, sve dok Šapčani i Paraćinci imaju svoje druide Zelenoramiksa i Paunoramiksa, da im spravljaju čarobni napitak. Eto, ako Zelenović i Paunović nemaju ideju kako da od svog izlaska na izbore naprave ep, strip, film, seriju na Netfliksu i dramu, nudim ideju potpuno besplatno. Potrebno je samo da se Zelenoramiks i Paunoramiks tokom izborne kampanje maskiraju u Asteriksa i Obeliksa, pa će sve dobiti pun smisao. Za ideju je potrebno i da se jedan od njih malo podgoji, u zavisnosti od toga ko dobije ulogu Obeliksa, mada je to manji problem, dok je veći problem kako objasniti biračima da ravnopravni uslovi za izbore postoje samo u Paraćinu i Šapcu, dok na svim ostalim delovima teritorije ne postoje…

– Pa oni imaju čarobni napitak, dok ovi ostali nemaju! – setiće se neko iz PR agencije koja je dobila zadatak da objasni zašto u Šapcu i Paraćinu ima uslova za izbore, a na svim drugim teritorijama zlatnog doba – nema.

Šabac i Paraćin nemaju čak ni pivare, a kamoli čarobni napitak, tako da je problem stručnjaka za krizni PR izlaska na paraćinske i šabačke kompletan.

CEO TEKST DRAŽE PETROVIĆA ČITAJTE U AKTULENOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA, ALI DOSTUPAN I U DIGITALNOJ VERZIJI NA NOVINARNICA.NET

NA POKLON SVIM ČITAOCIMA NJUJORK TAJMS NA SRPSKOM JEZIKU