„Ove godine se sve promenilo.“
„Svi ‘glavni’ ljudi na fakultetu sada pozivaju studente da idu u rat.“
„Po celom fakultetu su plakati sa jedinicama bespilotnih letelica.“
„Pritisak je ogroman.“
Ovo su citati ruskih studenata iz poruka koje su poslali direktno CNN-u. Njihova imena, kao ni nazivi univerziteta, nisu objavljeni zbog straha od odmazde. Međutim, ovakva svedočenja, zajedno sa sve većim brojem javno dostupnih dokaza, ukazuju na to da Rusija tiho pojačava kampanju kojom pokušava da privuče i izvrši pritisak na studente da se pridruže jedinicama za upravljanje dronovima.
Ovaj potez može izazvati tenzije u obrazovnom sistemu Rusije i pokazuje sve veće izazove za Moskvu u održavanju regrutacije za rat u Ukrajini, koji traje već četiri godine.
Uprkos rastućim gubicima na frontu, Kremlj je uspeo da izbegne ponavljanje haotične „delimične mobilizacije“ iz jeseni 2022. godine, kada je stotine hiljada muškaraca napustilo zemlju. Ipak, stručnjaci smatraju da je ova kampanja usmerena na studente jedan od znakova da se ponovo uvode agresivnije metode regrutacije.
Ovaj pristup se razlikuje od ranijih: studentima se obećava jednogodišnji ugovor, služenje daleko od linije fronta i prilika da steknu visokotehnološke veštine.
Međutim, stručnjaci i pravnici upozoravaju da je to verovatno paravan za standardni vojni ugovor bez jasno definisanog roka. Kako su mnogi studenti skeptični prema obećanjima, univerziteti, prema njihovim tvrdnjama, sve više pribegavaju pritiscima i pretnjama kako bi ih naterali da se prijave.
KAKO PRIVLAČE STUDENTE
Analizom univerzitetskih sajtova, društvenih mreža i lokalnih medija, kao i razgovorima sa studentima u Rusiji, CNN je došao do dokaza o širokoj i razgranatoj kampanji regrutacije. Čini se da je intenzivirana u januaru, dva meseca nakon što je rusko Ministarstvo odbrane najavilo formiranje nove grane vojske – snaga za bespilotne sisteme.
Univerziteti širom zemlje počeli su da objavljuju profesionalno urađene promotivne video-snimke i plakate. Neki su čak organizovali predavanja na kojima su govorili vojnici i veterani tzv. „specijalne vojne operacije“.
„Studenti su pod ogromnim pritiskom. Stalni pozivi da se ide u rat su veoma neprijatni. Još je gore shvatiti da fakultet čini sve da te pošalje u rat.“
Nezavisni studentski medij „Groza“ objavio je bazu podataka sa 269 univerziteta i viših škola u Rusiji i okupiranim delovima Ukrajine koji učestvuju u ovoj kampanji.
Među njima su i neki od najuglednijih univerziteta. Na primer, Univerzitet u Sankt Peterburgu otvoreno reklamira ove ugovore, uz video-predavanja o „prednostima“ pristupanja vojsci.
Visoka škola ekonomije u Moskvi organizovala je u februaru „Festival bespilotnih sistema“, gde su jasno bili istaknuti regrutni plakati.
Poruke su očigledno prilagođene mladima. U jednom video-snimku poručuje se:
„Govorili su ti da gubiš vreme na igrice. Ali postoji mesto gde je tvoje iskustvo dragoceno.“
Na drugom snimku prikazan je igrač video-igara naspram operatera drona, uz poruku: „Izaberi pravi skin.“ U više oglasa se navodi da će „gejmeri“ imati prednost pri prijavi.
„OBEĆAVALI KULE I GRADOVE“
„Nisam išao na te sastanke iz principa. Oni koji jesu kažu da su im obećavali kule i gradove – otpis dugova, razne pogodnosti i naravno samo godinu dana službe daleko od fronta.“
Prema vojnom pravniku Artjomu Kligi, Ministarstvo odbrane je univerzitetima dalo konkretna uputstva kako da sprovode kampanju.
U tim dokumentima navode se pogodnosti poput „manjeg rizika od borbenih dejstava“ i sticanja „jedinstvenih znanja i veština“, kao i značajni novčani bonusi – najmanje 400.000 rubalja, a na nekim univerzitetima i mnogo više.
Ipak, Klyga tvrdi da je novac jedino što je realno:
„Sve ostalo je laž. To je običan ugovor sa vojskom, bez roka.“
Pravnici upozoravaju da ukaz o mobilizaciji iz 2022. nikada nije ukinut, što znači da ugovori praktično važe neograničeno.
„To je zamka. Kada prođe godinu dana, niko ih neće pustiti kući,“ kaže jedan aktivista za ljudska prava.
„PADNI GODINU – IDI U RAT“
Nije poznato koliko je studenata već pristalo na ove ugovore, ali mnogi im ne veruju.
„Među mojim kolegama niko ne razmišlja o tome, čak ni oni u teškoj finansijskoj situaciji.“
U nekim slučajevima, studentima kojima preti izbacivanje sa fakulteta sugeriše se da je vojska jedini način da ostanu upisani.
Jedan student tvrdi da su studenti sa zaostalim ispitima pozvani na poseban sastanak gde im je „jasno stavljeno do znanja“ da bi im to pomoglo.
Drugi navodi da je administracija pokušala da izbaci trećinu grupe i natera ih da odmah potpišu ugovor.
Rokovi za polaganje ispita su, prema tvrdnjama, naglo skraćeni, što dodatno otežava studiranje.
Jedna studentkinja tvrdi da su posebno ciljani brucoši sa psihološkim problemima ili oni koji se teško prilagođavaju. Pozivani su na „privatne razgovore“ bez objašnjenja, gde im je sugerisano da je vojska rešenje njihovih problema.
PLATE I BONUSI VIŠE NISU DOVOLJNI
Rusija je do sada uspevala da nadoknadi gubitke kroz visoke plate i bonuse, ali postoje znaci da to više nije dovoljno.
Zapadni zvaničnici procenjuju da gubici premašuju broj novoprimljenih vojnika. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je Rusija samo u 2026. izgubila 89.000 vojnika, a regrutovala oko 80.000.
Analitičari upozoravaju da nove mere ukazuju na moguće širenje prikrivene mobilizacije.
POLITIČKI RIZIK
Iako Kremlj tvrdi da je reč o „otvorenoj ponudi“, stručnjaci upozoravaju da pretvaranje univerziteta u centre za regrutaciju nosi politički rizik.
„Studenti razumeju šta se dešava i ne sviđa im se taj pritisak.“
„Nikada nisam mislio da ću morati da štitim prijatelje od sopstvenog fakulteta“, kaže jedan student.
Drugi zaključuje:
„Svaka sledeća godina deluje strašnije od prethodne.“
Tagovi
